Deputat Državne dume i prvi zamenik predsednika Komiteta za ekonomsku politiku, industriju, inovativni razvoj i preduzetništvo Vladimir Gutenjev je uveren da će doći do stabilizacije tržišta kako naftnog, tako i valutnog.
„Verujem da će u naredne dve-tri nedelje doći do korekcije i pretpostavljam da će doći i do stabilizacije rublje, kada se situacija na naftnim tržištima i na tržištima jugoistočne Azije, gde postoje ozbiljni problemi uzrokovani smanjenjem proizvodnje izazvanim koronavirusom, stabiliše. Očekujem da će vrednost rublje biti 63-64 za dolar. Za rusku industriju neće biti ozbiljnih posledica u bliskoj budućnosti, jer slabija rublja omogućava rast izvoza visokotehnoloških proizvoda“, kaže Gutenjev.
Ruska ekonomija stabilna i na ceni nafte od 40 dolara
Rusija može da podnese cena od oko 40 dolara za barel i zbog trenutno nižih cena izgubiće nešto prihoda, al može lako da ih nadoknadi iz prepunih rezervnih fondova.
Moskva ističe da će volatilnost na naftnom tržištu, po svemu sudeći, potrajati neko vreme, ali da je Rusija već ranije predvidela i razmatrala različite varijante.
Ko je najviše pogođen
Ekspert ruske Agencije za informacije o nafti i gasu Aleksandar Huršudov ocenjuje da ovo što se sada dešava na tržištu nafte odgovara zapadnim zemljama – Americi i EU i delimično Kini, a da je u ovom trenutku „teško reći“ ko će pretrpeti najveće gubitke.
„Koga sada najviše pogađa? Venecuelu, čija proizvodnja opada i Libiju. Odnosno, slabe zemlje. Takođe, i Iran, a u određenoj meri i Irak. U manjem obimu, Rusiju, Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Ujedinjene Arapske Emirate. Te zemlje manje pogađa, jer imaju mnogo nafte. Oni, u principu, mogu to da istrpe, ali će gubici biti na desetine milijardi dolara. Govorim o Libiji i Venecueli prosto zato što je tamo situacija loša, dok Rusija i Arapi imaju velike zalihe i resurse“, kaže Huršudov.
Na pitanje kako će se ovaj potres naftnog tržišta odraziti na ekonomije Rusije, Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije, Huršudov kaže da tu nije pitanje nafte, nego toga „da li će započeti nova globalna kriza ili ne“.
„Za sada trend rasta na berzama još nije prekinut, ali ako se pad nastavi još dve do četiri nedelje tada će doći do sloma. U tom slučaju, pad akcija na berzi će se nastaviti, a padaće i cena nafte. Ne očekujem da će pasti na 20 dolara za barel, ali možda na 25 dolara. Međutim, moguć je i drugi scenario po kome do globalne krize neće doći. Pre godinu dana smo imali istu priču - sva tržišta su pala za 15 odsto, a čak sam i ja pomislio da počinje globalna kriza. Ali, ne – to se nije dogodilo. „Upumpali“ su novac, tržišta su se preokrenula, usledio je dalji rast, a cena nafte je prilično skočila – na 70 dolara. Ista priča mogla bi i sada da se ponovi“, smatra Huršudov.
Može li OPEK da se dogovori
Podsetimo, uoči vikenda cena barela bila je 50 dolara, da bi po otvaranju tržišta u ponedeljak ujutru pala za skoro 30 odsto. Eksperti podsećaju da je poslednji put tako veliki pad cene nafte zabeležen 1991. godine u vreme rata u Persijskom zalivu, kada su iračke snage zapalile kuvajtske naftne bušotine tokom povlačenja.
Situacija se malo popravila, a kao glavni razlog pada cena na tržištu stručnjaci vide neuspešne pregovore učesnika OPEK-a, posle kojih je Saudijska Arabija počela da proizvodi više „crnog zlata“ nego ranije, i da dodatno daje popust svojim kupcima.
Novi sastanak Rusije i OPEK-a, zakazan za 18. mart, i malo ko očekuje da će to nešto promeniti.
„Činjenica je da pad cena bio preteran. Danas cena nafte raste za pet do sedam procenata… U principu, uskoro ćemo videti skok na 45-50 dolara i to u roku od dve nedelje. Podsetio bih da događaje s početka 2016. kada takođe članice OPEK-a nisu uspele da postignu dogovore, ali su se na kraju godine, ipak, sve dogovorili i cena nafte je skočila na 86 dolara. Odnosno, većina svih tih strahova je preterana, kaže Huršudov, dodajući da će saradnje u okviru OPEK-a i dalje biti.