Američki magazin analizirao poteze Mila Đukanovića i borbu naroda za svetinje

Širom male zemlje od svega 620. 000 stanovnika rastu ljuti protesti u retkom pokazivanju prkosa prema čoveku koji se od sluge Slobodana Miloševića pretvorio u najdugovječnijeg lidera u Evropi, piše američki magazin „Blumberg“.
Sputnik

Izgrađen na skoro vertikalnoj litici sa spektakularnim pogledom na dolinu, manastir Ostrog predstavlja jedno od najvećih svetilišta u Evropi. Od 17. veka preživeo je mnoge ratove i previranja koja su odredila najneuređeniji region u Evropi.

Kompleks crkava sada je simbol nove borbe oko kulturnog identiteta, a u svetu hrišćanskog pravoslavlja tu se neminovno radi o moći i naciji.

Manastir pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iako se nalazi u Crnoj Gori, najmanjoj od šest bivših jugoslovenskih republika.

Američki magazin analizirao poteze Mila Đukanovića i borbu naroda za svetinje

Predsednik Crne Gore želi da ustanovi svoju pravoslavnu crkvu i tako svoju zemlju dalje udalji iz orbite Rusije i Srbije. Država u sprovođenju plana može uzeti crkvena imanja uključujući i Ostrog. Vernici su ipak jasno stavili do znanja gde se nalazi njihova odanost, i na čijoj su strani.

Blumberg podseća da se Crna Gora pridružila NATO-u 2017. i nastavila svoj put ka EU, ali okretanje leđa SPC je jedan korak previše za mnoge.

„Nikad u istoriji jedan ateista i komunista nije napravio crkvu“ saopštio je sveštenik iz Ostroga Jovan Radović za za Blumbeg.

„Neverovatno je koliko je posvećen tom zadatku. Uloga crkve je da spasava ljude od greha, ne da stvara nove nacije.“

U svetu krvi i zemlje na Balkanu crkva je pečat nacije zajedno sa jezikom i granicama. Za razliku od katoličanstva gde je papa superioran, u pravoslavlju crkve imaju svoje samostalne patrijarhe.

Američki magazin daje i osvrt na to da vlast stalno govori i o uticaju Rusije, kao i da su optužili i osudili 16 ljudi u navodnom državnom udaru koji nije uspio.

Američki magazin analizirao poteze Mila Đukanovića i borbu naroda za svetinje

Verni narod Crne Gore sumnja da se iza želje da pravi svoju crkvu kriju drugi motivi, vezani za otimanje crkvenih imanja.

Sad je važno vreme za emancipaciju Crne Gore, izjavio je Đukanović u januaru. Pozvao je na dalji razvoj crnogorskog društva, uključujući i restauraciju autokefalnosti pravoslavne crkve. To bi pomoglo da se odbaci srpski nacionalizam i napori Beograda da preko crkve podrivaju suverenitet njegove države, rekao je Đukanović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Crna Gora može da radi šta god želi poput mirnog razlaza pre 14 godina, tražeći samo da budu zaštićeni nasleđe i prava etničkih Srba. Sugerisao je da je zakon donet jer zapadne sile su zabrinute zbog uticaja koju ruska ima nad srpskom pravoslavnom crkvom.

Crnogorski vernici takođe deluju skeptični po pitanju motiva. Ono što je važno vernicima su duboke istorijske veze, zajednička religija i jezik balkanskih komšija. Desetine hiljada zato izlati na ulice Podgorice i drugih gradova dvaput nedeljno, tražeći povlačenje zakona.

Premijer  Duško Marković ponudio je uverenja da crkve i manastiri neće biti prenamenjeni nakon što dođu u državno vlasništvo. Sveštentvo tvrdi da je u pitanju zavera i želi da vlasti vrate crkvenu imovinu konfiskovanu tokom ere komunizma.

Politički, jaka reakcija izenenadila je vladu, prema navodima zapadnih diplomata koji su to naveli pod uslovom da ostanu anonimni. Ali, vlada je morala da smanji uticaj Rusije, navodi „Blumberg“.

Komentar