Prva faza cunamija: Srbija mora da krene u odbranu - bez Evropske unije

Zaštita država usled velikog talasa migranata koji preti da se razlije preko Turske u ostatak Evrope trebalo bi da bude glavna tema i pitanje bezbednosnih politika svake države, pa i Srbije. Čekanje na Evropsku uniju moglo bi da bude pogubno.
Sputnik

Stručnjaci smatraju da se u obezbeđivanju pojedinačnih državnih granica treba ugledati na mađarski model prema kom je pojačano prisustvo vojske i pogranične policije, podignuta bodljikava žica i nulta je tolerancija na nelegalne ulaske. Evropska unija je zakazala po pitanju sveobuhvatnog rešenja za zaštitu svojih spoljnih granica, budući da još nema zajedničku strategiju iako je imala dovoljno vremena da je izradi.

Nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan doneo odluku o propuštanju sirijskih izbleglica, Evropa se nalazi pred krizom koja preti da uzdrma ne samo članice EU, već i ostale države starog kontinenta.

Srbija više ne može da čeka Evropsku uniju 

Za samo tri dana otkako je ova odluka doneta, Grčka je sprečila 20.000 nelegalnih ulazaka izbeglica na svoju teritoriju, a EU je, dok se čeka vanredni sastanak ministara spoljnih poslova po pitanju situacije u Idlibu i migrantske krize, reagovala odlukom o slanju snaga na granicu Grčke sa Turskom zbog nadiranja migranata.

„Sve države koje su potencijalno ugrožene, a to uključuje i Srbiju, ne treba da čekaju Evropsku uniju. One moraju da urade stvari same, kao što je to uradila Mađarska. Ako dođe pomoć od EU, dobro je došla, ali da je Mađarska čekala EU ona bi danas imala problem sa migrantima koji imaju druge zapadnoevropske države“, rekao je za Sputnjik analitičar Aleksandar Pavić dodajući da su mađarski primer počele da primenjuju i Austrija, Hrvatska i Slovenija, tako da dolazi do nagomilavanja migranata u Bosni i Hercegovini što postaje ozbiljan društveni, politički i ekonomski problem.
Turska drži ključ evropske stabilnosti

Erdogan pažljivo odabrao trenutak

Sa Pavićem se po pitanju primene mađarskog modela slaže i predsednik Instituta za strategiju i razvoj bezbednosti Milan Pašanski, koji smatra da je ova kriza dugo najavljivana i da ne predstavlja nikakvo iznenađenje, te da je Erdogan pažljivo odabrao trenutak kada će pustiti „najezdu“ migranata ka Evropi:

„Sada su trenutno izbori u Americi, pa je Tramp zauzet poslovima oko toga hoće li biti reizabran, da li će na kraju skinuti hipoteku impičmenta koja mu visi iznad glave. Sa druge strane, Angela Merkel polako ali sigurno klizi sa političke scene, pa samim tim i njen autoritet i kompetencije. Sa treće strane, imamo neke druge procese koji su u toku, a sve se to uzima u obzir prilikom analize kada početi sa realizacijom ove situacije. Ona će biti sprovedena etapno, biće pušten jedan kontigent ljudi da preplavi grčku granicu, videćemo kako će to ići dalje“.

Erdogan želi da iznudi ucenu Evropskoj uniji, a pitanje je koliko je ona spremna za situaciju nadolazećeg talasa migranata. Prema rečima Pašanskog, formiranje neke vrste panevropskih snaga na granicama EU moglo bi da potraje, dok bi za to vreme zemlje koje su prve na udaru bile prebukirane izbeglicama.

Prva faza cunamija: Srbija mora da krene u odbranu - bez Evropske unije

Cunami u etapama

„Videćemo kako će proći ovaj prvi udar na granice Grčke, potom i Makedonije. Ono što je važno, to je da Erdogan neće odjednom da pusti taj talas da bi se pretvorio u cunami nego će reći „evo pustio sam prvu turu, hoćete li izaći u susret“. A ne znam šta on hoće da iznudi. Verovatno želi da Turska napokon postane članica EU, da Amerika počne ozbiljnije da je tretira  u okviru NATO-a. Oni tu imaju i drugi adut za ucenu, a to je čuvana baza Indžirlik iz koje lete NATO i američki avioni za bombardovanje ratnih teritorija koje su u susedstvu Turske“, smatra Pašanski.

Predsednik Instituta za strategiju i razvoj bezbednosti zaključio je da Srbija u vezi sa potencijalnom pretnjom bujice migranata na granicama treba da se ponaša kao i svi drugi:

„I dalje zastupati "humanizam i renesansu", da se tako našalim. A u stvari, štititi vlastiti interes, jer savremeni svet u kome živimo retko o kome vodi računa, a da mi kao siromašna zemlja budemo veći katolici od pape u domenu humanizma i humane pomoći izgladnelima, mislim da mi to ne možemo. Jedna je stvar šta mi osećamo, a drugo je ono da li naš novčanik i ostalo mogu to da izdrže“.

 

Komentar