Prema odredbama Zakona, zaposleni koje su poslodavci angažovali posredstvom agencije za zapošljavanje stekli su jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i ostali zaposleni u toj firmi koje je poslodavac direktno zaposlio.
Kako je to ovih dana objasnila državna sekretarka u Ministarstvu rada Bojana Stanić, oni će sada imati pravo na naknadu usled bolovanja, pravo na godišnji odmor, jednaka prava po osnovu rada u pogledu zarade, uslova rada, odnosno radnog vremena, prekovremenog i noćnog rada.
Već zloupotrebe zapošljavanja preko agencije
I sagovornik Sputnjika ističe da je važno to što je ovaj zakon praktično izjednačio najveći deo prava radnika na lizing sa onima koji su direktno angažovani od strane poslodavca. Dodaje, međutim, da ono što je pozitivno u tekstu zakona u praksi može da bude zloupotrebljeno, s obzirom na to da neki njegovi delovi nisu najjasnije definisani.
On posebno ukazuje na podatak da je i dalje moguće da poslodavci u firmi sve zaposlene u potpunosti angažuju posredstvom agencije za zapošljavanje. Ograničenje od 10 odsto angažovanih putem agencije u odnosu na ukupan broj zaposlenih u firmi, kako poznaje Evropa, prema ovom zakonu odnosi se samo na one koji sa agencijom imaju ugovor na određeno vreme.
Poslodavac tako može u firmi da ima sve zaposlene preko agencije ako sa njom imaju ugovor na neodređeno vreme i da onda ne postoje takozvani uporedni zaposleni koji bi bili mera za ostvarivanje prava zaposlenih. U toj situaciji, kako kaže, poslodavac poštuje ono što je zaposleni ugovorio sa agencijom.
Manevri preko zadruga
„Drugo što se dešava u praksi to je da smo paralelno imali izmene zakona koje regulišu angažovanje lica preko zadruga. Postoje poslodavci koji su imajući u vidu nove obaveze koje propisuje ovaj zakon o agencijskom zapošljavanju deo ljudi preveli na omladinske i studentske zadruge preko kojih ta ista lica angažuju na način na koji su to radili i do sada“, objašnjava Ristić.
Takve osobe, kako podvlači, ne mogu da ostvaruju prava u skladu sa ovim zakonom i takva zloupotreba zakona je već uočena, kao i pritisci da se promene kolektivni ugovori i da se u njima definišu određena prava agencijskih radnika koja su niža od prava zaposlenih koje su poslodavci direktno zaposlili, bez posredovanja agencije.
Množe se agencije
Na pitanje koliko uopšte imamo agencija za zapošljavanje i koliko zaposlenih do posla dolazi na taj način on odgovara da ih je na kraju prošle godine bilo 118, što je znatno više nego kada se u aprilu 2016. godine krenulo sa razgovorima o zakonu, kada je preko agencija, po podacima Ministarstva za rad, bilo zaposleno 16-17.000 lica. Danas, kaže on, imamo između 60.000 i 100.000 građana angažovanih na ovaj način, a to je između četiri i pet odsto svih zaposlenih u Srbiji, što je u odnosu na evropski prosek duplo više.
„Umesto da to bude privremeno angažovanje kada firma ima potrebu zbog sezonskih oscilacija, ili zbog iznenadnog povećanja obima posla, imamo situaciju da zakon promoviše trajno angažovanje lica preko agencije i imamo trajnu nesigurnost svih tih lica“, kritičan je Ristić.
Na pitanje šta se dešava sa radnicima koji sa agencijom imaju ugovor na neodređeno vreme, a u firmi u kojoj su radili je prestala potreba za njihovim angažovanjem, on objašnjava da im agencija obezbeđuje naknadu koja ne može da bude niža od minimalca za vreme dok čekaju novi angažman, ili agencija u skladu sa Zakonom o radu tog radnika može da proglasi tehnološkim viškom i da mu da otkaz, što je po mišljenju Ristića verovatniji ishod.
"Maglovita" rešenja
Njemu će u skladu sa zakonom biti isplaćena otpremnina koja će zavisiti od godina radnog staža u agencije i ona će, po oceni našeg sagovornika, biti jako mala ili nikakva zato što je moguće da radnici neće imati ni punu godinu radnog staža.
„U skladu sa iskustvima nekih drugih zemalja mi smo predlagali da se obezbedi garancija za dobro obavljen posao od strane agencije. S druge strane, s obzirom na to da se radi o privremenim poslovima mi smo zahtevali da se procenat onih koji se mogu pojaviti u jednoj kompaniji preko agencije ograniči maksimalno na 10 procenata“.
Ti predlozi reprezentativnih sindikata nisu bili uvaženi. Zadržana je , kako kaže, maglovita formulacija u pojedinim odredbama koja ostavlja dosta prostora za zloupotrebe u praksi, pa reprezentativni sindikati nisu podržali ovaj zakon, ukazao je za Sputnjik savetnik u Gradskom sindikatu „Nezavisnost“.
„Imamo već formiranu radnu grupu koja je odlukom Izvršnog odbora sindikata zadužena da prati primenu zakona. Već smo imali sastanak radne grupe i u narednom periodu ćemo zahtevati sastanak sa predstavnicima Ministarstva rada, kako bismo razmotrili slučajeve u praksi gde su se već pojavile određene zloupotrebe“, kaže Ristić za Sputnjik.