Ovako novu izbegličku krizu ocenjuje novinar i diplomata Dragan Bisenić koji smatra da su oba Erdoganova cilja tesno povezana i isprepletana. Sa oko 3.800.000 izbeglica, koliko ih već ima u Turskoj, ova država ne želi još par stotina hiljada iz Idliba, dodaje on. Sa druge strane, sve ono što se događa u Idlibu ima geopolitički aspekt koji se tiče interesa Turske u Siriji i regionu.
Turska drži ključ evropske stabilnosti
„Ovo je situacija koja se već u izvesnom smislu ranije ponavljala, pošto EU nije ispunila svoja finansijska obećanja i pre dve godine, Erdogan je takođe zapretio da će pustiti migrante i usmeriti ih prema Evropi, što je kasnije, nakon ponovnih pregovora, zaustavio“, podseća Bisenić.
Erdogan u ovom trenutku, prema rečima našeg sagovornika, u svojim rukama drži ključeve evropske stabilnosti zbog toga što predstavlja branu izbeglicama da krenu ka Evropi.
„Na drugoj strani, naravno, jeste pitanje i odgovornosti Turske i njenog učešća u sudbini Sirije koja je takva kakva jeste i koja je izbeglicama preplavila celu Evropu. Drugi aspekt koji se manje vidi, koji ne pada toliko u oči jeste ponašanje arapskih i bogatih zalivskih država prema izbeglicama. Ove države ni na koji način ne prihvataju sirijske izbeglice, iako su od samog početka učestvovale u ovakvom katastrofalnom formiranju sirijske situacije“, dodaje on.
Arapske države bile bi mnogo prirodniji partneri u zbrinjavanju sirijskih izbeglica od Evrope, tvrdi Bisenić. Međutim, one imaju razne vrste izgovora da u tome ne učestvuju, počev od toga da ne žele da svoje stanovništvo opterećuju raznim vrstama trauma, do toga da između njih i Sirije postoje značajne kulturološke razlike.