SAD žele da uvuku Tursku u rat sa Rusijom

Turska je „država od poverenja“ i glavna karta Amerikanaca za vođenje indirektnog rata protiv Rusije u Siriji. Zbog toga SAD pokušavaju da na sve načine uvuku Tursku u rat sa Rusijom, piše „Blgerian Militari“.
Sputnik

U turskim vojnim krugovima, prema pisanju medija, vlada mišljenje da Ankara nema jasno formulisanu politiku prema Damasku, a da „zone bezbednosti“ koje Erdogan pokušava da uspostavi u Siriji, predstavljaju instrument uticaja SAD na regionalnu politiku.

Uvlače Tursku u rat kako bi ostvarili svoje ciljeve

„Oni sada pokušavaju da primoraju i podstaku Tursku da realizuje njihove ekspanzionističke planove, probuđujući neoosmansko shvatanje savremene politike. Nesumnjivo, sve to dovodi do eskalacije i rasta napetosti u odnosima Rusija-Turska-Iran“, rekao je Vladimir Avatkov naučni saradnik sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka.

S druge strane, Oleg Gušin, politikolog, smatra da niko ne može da uvuče Tursku u rat sa Rusijom, ali da Amerikanci aktivno rade na pogoršanju odnosa jer žele „poslušnu Tursku“ članicu NATO-a.

„Svi Erdoganovi postupci, kao što je kupovina S-400, ljute Amerikance, a njima to nije potrebno. Razlog za svađu zbog toga oni traže u Siriji, jer je rat u Siriji davno prestao da bude građanski i postao je međunarodni. Reč je o aktivnostima na međunarodnom planu u kojima je Turska aktivno učestvovala“, rekao je ekspert.

Nekadašnji admiral turske mornarice, Tjurkek Ertjurk smatra da Ankari štetu nanosi borba protiv centralne sirijske vlade, jer na taj način ona snosi teret rata koji je Zapad započeo. Ankara ima interes da povuče svoje trupe iz Idliba, međutim unutar Turske postoje sukobi između vojnih i civilnih funkcionerima u Generalštabu i Ministarstvu odbrane Turske. Prema navodima, turski generali su nezadovoljni nekompetentnim ali u potpunosti lojalnim Erdoganu funkcionerima, koji ne shvataju situaciju u potpunosti. 

Konflikt u Siriji odgovara samo Americi

Avatkov ističe da je konflikt u Siriji i nestabilnost na Bliskom istoku odgovara samo „kolegama sa druge strane okeana“.

„Turskoj konflikt ne odgovara, već jačanje stabilnosti u regionu sa tačke gledišta njenih nacionalnih interesa. Ako odbacimo vrednosti ekspanzionizma, onda je sa stanovišta pragmatičnih interesa konflikt za Tursku štetan, jer nosi velike rizike: veliki broj izbeglica na turskoj teritoriji, nemogućnost upravljanja i širenje konfliktne zone na teritoriju Turske“, rekao je ekspert.

Prema njegovim rečima, za Tursku bi najkorisnije bilo da ispuni obaveze, koje je preuzela još 2018. godine: da razgraniči umerenu opoziciju od terorista, da povuče oklopna vozila sa tih teritorija i da završi kao pobednica zajedno sa Rusijom i Iranom u borbi protiv terorizma u Siriji.  

„Sirija je u stvari u potpunosti  oslobođena od velikih terorističkih enklava, a poslednja je ostala u idlibskoj zoni, koja se nalazi u zoni odgovornosti Turske. Ankara treba da postane odgovorna, a ne samo da govori o svojim ambicijama“, ističe ekspert.

SAD žele da uvuku Tursku u rat sa Rusijom

Nekadašnji admiral turske mornarice Tjurek Ertjurk, ističe da Erdogan šalje turske vojnike u smrt iz dvostrukih razloga- zbog interesa SAD i kako bi povećao popularnost svoje partije.

„Popularnost vladajuće elite u Turskoj opada. Istovremeno u društvu je primetan jaz prema delovanju Turske u Idlibu i generalno u Siriji.  Ako govorimo o svim prethodnim operacijama koje je sprovela Turska, one su podigli rejting vladajuće elite. Ipak podaci o eskalaciji konflikta izazivaju različite reakcije u turskom društvu, jer se mnogi zalažu za jačanje odnosa sa Moskvom i Teheranom i vraćanje konstruktivnom dijalogu sa zakonski izabranim vlastima u Siriji“, objašnjava Avatkov.

Ikbalj Djure, ekspert za Bliski istok, ističe da i da SAD trenutno imaju takve planove, Turska na to neće pristati jer se zalaže za produbljivanje odnosa sa Moskvom, ali to ne znači da će konflikt nestati.

Eksperti upozoravaju da pored toga što Amerikanci koriste Tursku za svoje interese, Ankara nastoji da iskoristi ovaj pritisak u svoju korist imajući u vidu Erdoganove buduće planove za Siriju.

„Mislim, kao i mnogi, da će Turska svoj 'sirijski put' nastaviti sa SAD, a ne sa Rusijom, ali to ne znači, da će zbog toga sutra početi rat između Rusije i Turske, nijedna iz strana nije za to zainteresovana. Rusija traži da se turske snage povuku iz Sirije, a Turska nema takvu nameru. I da bi ostala u Siriji, njoj je potrebna podrška SAD“, rekao je Djure.

Gušin ističe da zbližavanje Rusije i Turske nikome ne odgovara. Amerikancima i Evropi to nikako nije u interesu, Iran nije zadovoljan velikim prijateljstvom Rusije i Turske, jer Iranci imaju istoriju sukoba sa Turskom dugu sedam vekova. Dobri rusko-turski odnosi ne odgovaraju ni Saudijskoj Arabiji,a ni samim Sirijcima koji ne vole Turke.

Američka taktika za sveobuhvatno suprotstavljanje Rusiji

Deo ruskih eksperata smatra da su Amerikanci izuzetno praktični i da preko Ankare nastoje da utiču na situaciju u Siriji izbegavajući suvišne troškove na vojne operacije. Osim toga njihov cilj je oduvek bio da svrgnu Asada, uspostave kontrolu nad vlastima u Damasku i celom Sirijom.

Podržavanjem Erdogana i njegovih akcija, Amerikanci delimično ispunjavaju svoj cilj –onemogućavaju postojanje Sirije kao suverene države i uspostavljanje kontrole od strane zakonite vlasti nad čitavom teritorijom. Osim toga, preko Sirije i Turske se vodi i indirektni rat sa Rusijom, jer ona učestvujući u operacijama u Siriji troši značajne vojne i materijalne resurse pomagajući vlastima u Damasku.

Eksperti dodaju da nikada ne treba zaboraviti „hladnoratovsku priču“ i ideju o „trci u naoružanju“ u cilju ekonomskog iscrpljivanja. Amerikanci ratu pristupaju mnogo sveobuhvatnije i sofisticiranije, oni vode rat na svim poljima, podsećaju eksperti. U tom kontekstu se nadaju i uspehu, jer „primoravanjem“ Rusije da troši svoje resurse na razne protivnike, konflikte, naoružanje, očekuje se ekonomsko slabljenje Rusije, koje može dovesti do unutrašnjeg nezadovoljstva i nestabilnosti, što će uzročno-posledično oslabiti poziciju Rusije na međunarodnoj areni. 

Podsećamo, početkom marta će u Istanbulu biti održan sastanak lidera Rusije, Turske, Nemačke i Francuske, koji će biti posvećena regulaciji situacije u sirijskom Idlibu. Rusija i tri strane NATO-a će pokušati da dođu do kompromisa. Za datum sastanka određen je 5. mart, koji se smatra i krajnjim rokom za stabilizaciju situacije u Idlibu, kako ne bi došlo do katastrofe i direktnog sukoba ruske i turske vojske. 

Moskva i Damask su svesni neophodnosti da obezbede za sebe pozitivan razvoj događaja, jer će u tom slučaju svi uspesi sirijske vojske u Idlibu doneti do formiranja nove kontrolne zone i novog razgraničenja na severozapadu Sirije, pišu mediji.

 

Komentar