Ovo za Sputnjik tvrdi Branko Lukić, bivši šef advokatskog tima generala Ratka Mladića. Ovaj advokat kaže da se o ovome još ne govori otvoreno, jer bi to značilo da se priznaju nelogičnosti i krupne mane u pravnim postupcima Haškog tribunala, već da se to definiše na drugi način.
„Jednostavno, sudovi ne primenjuju ta pravila, i to je urađeno po dogovoru. Svi su doneli svoja posebna pravila, i niko nije išao putem Tribunala, i nije preuzeo baš ništa iz njihove prakse,“ tvrdi za Sputnjik Lukić.
Advokat nam kaže da novi tribunali kao što je Tribunal za Liban, ili Kambodžu u svojim statutima imaju definisano da se ne sme koristiti sudska praksa koja je korišćena pred Haškim Tribunalomn.
Sudska praksa Tribunala – zabranjena
On takođe podseća da ni sama pravila Haškog tribunala nisu predviđala puno toga, što je naknadno uvedeno, kao što je recimo zajednički zločinački poduhvat.
„To je Karla del Ponte uvela kroz predmet Duška Tadića. Dakle, ceo Tribunal je radio protivno svojim pravilima i dozvolio da se optuže grupe ili narod zbog te teorije – osudi sve, bez obzira na krivicu,“ dodaje on.
Obrnuta Konvencija o genocidu
Naš sagovornik kaže da je jedno od oružja koje je u prethodnom vremenu korišćeno protiv srpskog naroda upravo bio Tribunal u Hagu. Po njegovim rečima, u slučaju njegovog klijenta Ratka Mladića presuda je doneta na osnovu onoga što je tužilac izneo u svojoj završnoj reči, a ne na osnovu dokaza.
„Pošto Konvencija o genocidu govori o uništenju određenog naroda i pošto to nisu mogli da dokažu u slučaju generala Mladića, oni su Konvenciju o genocidu izvrnuli naopako, i primenili je samo na Srebrenicu i još se hvale kako su unapredili konvenciju. Pravo se ne unapređuje, ono se ili poštuje ili ne poštuje. On ga nisu poštovali. I zahvaljujući tome, doneli su presude da je u Srebrenici izvršen genocid. Iako nisu dokazali da je bilo genocida, sudija je uzeo u obzir navode iz završne reči tužioca kao dokaz. Završna reč tužioca ni odbrane nisu dokaz već tvrdnje,“ objašnjava naš sagovornik jedan od primera zašto su haški postupci neprimenjivi na ostale sudove.
„Eldorado“ za tužioce
Lukić kaže da i dan- danas taj Tribunal, odnosno sada Mehanizam, donosi presude bez validnih dokaza, ali drugačije i ne mogu, jer bi sve duge presude koje su donele tako morale biti preispitane. Posebno presude vezane za genocid u Srebrenici.
„Drugi način kako su zloupotrebili pravo je tako što su svim Srbima sudili na osnovu zajedničkog zločinačkog poduhvata. Ta teorija je napadnuta od strane od svetske pravničke struke jer ona se definiše ovako: osudi sve bez obzira na krivicu,“ dodaje on!
Krivično pravo ne sme da sudi grupama, samo pojedincima. Od Haškog Tribunala je napravljen „Eldorado za tužioce“, ne moraju dakle, da dokazuju bilo šta, osim da ste Srbin.
Drugi Tribunali, napominje on, već imaju mišljenje o Haškom, jer koja bi država dozvolila da joj se sudi na osnovu pravila koja su važila za nas?! I Tribunali koji su i osnovani, ugovorno ne smeju da koriste praksu Tribunala za bivšu Jugoslaviju.