Prema rečima Gerasimova, poslednji maršal SSSR-a ceo svoj život je posvetio vojsci.
„Dmitrij Jazov je bio svestrana osoba. Napisao je mnogo knjiga i pesama“, podsetio je načelnik Generalštaba.
Gerasimov je istakao da je Jazov kao načelnik i komandant bio veoma zahtevan, ali u prvom redu prema sebi. Svi koji su služili u vreme kada je on bio komandant i ministar odbrane, smatraju se njegovim učenicima, rekao je on.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je na oproštajnoj ceremoniji izjavio da se Jazov nije promenio kada su u zemlji nastala teška vremena, i da je ostao dosledan svojim ubeđenjima.
„Danas se opraštamo s Dmitrijem Jazovim, čovekom, koji je ceo život ostao odan svom poslu, svojoj zemlji i svemu, što predstavlja istorija Rusije i Sovjetskog Saveza“, istakao je Šojgu.
Prema njegovim rečima, Jazov se u teškom periodu nije promenio i ušao je u istoriju Rusije.
Nakon oproštajne ceremonije, Dmitrij Jazov je sahranjen na vojnom groblju u predgrađu Moskve uz vojne počasti.
Sahrani je, pored zvaničnika Ministarstva odbrane, prisutvovalo oko 1.500 ljudi, među kojima su njegovi rođaci, prijatelji, učenici i kolege.
Biografija Dmitrija Jazova
Dmitrij Timofejevič Jazov rođen je 8. novembra 1924. godine u selu Jazovo u Omskoj oblasti, u seljačkoj porodici. Nakon završetka vojne akademije 1942. počinje da radi u vojsci. Od jula 1942. do maja 1945. komandovao je vodom na Volhovskom i Lenjingradskom frontu.
Posle rata nastavio je vojnu karijeru, prešao put od komandanta čete do komandanta armije. Sedamdesetih godina prošlog veka rukovodio je odeljenjem Glavne kadrovske uprave Ministarstva odbrane, a zatim postao prvi zamenik komandanta trupa Dalekoistočnog vojnog okruga.
Od januara 1979, Jazov je bio komandant Centralne grupe snaga, a od februara 1979 – ovlašćenog za boravak sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj Vlade SSSR-a.
U periodu 1980-1984. komandovao je trupama Srednjeazijskog okruga. Od 1984. do 1987. godine – Dalekoistočnog vojnog okruga.
Od januara do maja 1987. Jazov je bio zamenik ministra odbrane SSSR-a za kadrove i načelnik Glavne kadrovske uprave Ministarstva odbrane SSSR-a. Nakon toga došao je na čelo Ministarstva.
Godine 1991. podržao je Državni komitet za vandredno stanje i bio uhapšen, ali je kasnije oslobođen i amnestiran. Preminuo je 25. februara u 96. godini.
Nakon ostavke bio je na funkciji generalnog inspektora Ministarstva odbrane.