Radi se o tome da Finska nije članica bloka, a istovremeno, saradnja Rusije sa Alijansom svakako može da posluži kao faktor obuzdavanja Moskve, navodi se.
Već skoro tri godine Finska i Švedska su u sastavu Ujedinjenih ekspedicionih snaga. Ova grupa za brzo reagovanje pod vođstvom Velike Britanije osmišljena je da ubrza i pojednostavi uzajamnu saradnje u kriznim situacijama.
Bez plana u slučaju napada Rusije na Finsku
Međutim, ako Rusija napadne Finsku biće reči o sukobu velikih razmera u kom bi NATO usmerio svoje resurse tamo gde su najpotrebniji.
„Po logici stvari, NATO bi prvo zaštitio svoje članice, a Finska nije jedna od njih”, stanovište je analitičara Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost u Talinu Martina Hurta.
Ista logika važi i kad su u pitanju Ujedinjene ekspedicione snage.
„Samo po sebi to je politička odluka strana koje su odlučile da podrže NATO, dok je Finska odlučila da ne pristupi toj organizaciji, pa zemlje koje nisu članice bloka nemaju ista prava kao stalne članice”, objašnjava ovu tezu Hurt.
Što se tiče mogućeg sukoba Moskve i Helsinkija estonski analitičar smatra da tu nema nikakvih planova. Ako za zaštitu Finske bude postojala politička volja, za faktičku realizaciju tog zadatka bi se našli vojni resursi.
Finski političari i predstavnici vojske su jasno stavili do znanja da NATO nije obećao da će štititi Helsinki. Ipak, u okviru saradnje sa Ujedinjenim ekspedicionim snagama postoji određeni faktor obuzdavanja.
„Pokazali smo da se možemo zajedno boriti. Sada je samo potrebna politička odluka koja se može doneti u roku od jednog sata”, smatra istraživač Instituta za spoljnu politiku Čarli Salonijus-Pasternak.
„To vodi tome da će potencijalni neprijatelj u kriznoj situaciji morati da misli o tome da li će mu se suprotstaviti samo finska avijacija? Ili i finska i švedska? Ili će se boriti i protiv Finske, Švedske, kao i cele avijacije Ujedinjenih ekspedicionih snaga?”, smatra on.
Istovremeno, Finska nema nikakve političke obaveze prema Ujedinjenim ekspedicionim snagama, ako se zanemari to da Helsinki učestvuje u vežbama i diskusijama.
Vašington nema dovoljno resursa
Međutim, kakva je situacija s pomoći SAD u slučaju da Rusija napadne Finsku? Odgovor na ovo pitanje zavisi od političke klime u Vašingtonu, pa čak i od toga, koje resurse će Amerikanci odlučiti da aktiviraju u Evropi.
„Podrazumeva se da je Amerika najveća vojna sila na svetu, iako Vašington nema resursa da pomogne svim evropskim zemljama istovremeno”, naglašava Hurt.
Što se tiče mišljenja da je Finska u jako dobrim odnosima sa NATO koliko je to moguće bez stupanja u blok, ono umnogome zavisi od tačke gledišta.
„Odluke donose upravo članice odbrambenog bloka, a one mogu odlučiti da ne dozvole pristup zemljama van tog bloka. Istovremeno, ni Švedska ni Finska nemaju pravo glasa prilikom odlučivanja”, zaključio je Hurt.