Dečiji psiholog Katarina Burmistrova iz Centra za decu i roditelje „Božić“ kaže da je danas teško reći šta se podrazumeva pod lepo vaspitanim detetom u Rusiji.
„U većini slučajeva u tu grupu dece spadaju ona koja razlikuju dobro od zla i imaju neke svoja principe kada je reč o normama ponašanja. I naravno deca koja već u ranom dobu jasno pokazuju kako žele da se realizuju“, rekla je Burmistrova.
Ona je istakla da su ranije, u sovjetsko vreme, bile zastupljene oštrije i represivnije metode vaspitavanja. Sada porodica, a ne država, stvara sliku o društvu u kome dete odrasta. I „savremenom ruskom detetu“ je mnogo teže da se orijentiše u takvom svetu, teže mu je da pronađe sebe i put koji bi mu odgovarao i doveo ga do željene samorealizacije.
Dečiji klinički psiholog Elena Morozova dodaje da je dobro vaspitano dete ono koje u potpunosti vlada etikom ponašanja. „Lepo vaspitano dete u Rusiji je ono koje se seća šta su mu rekli roditelji i učitelji, kako treba da se ponaša. Vaspitano dete svu ‘teoriju’ treba da primeni u praksi. Ono je svesno da stariji ljudi zahtevaju poseban pristup, da je trudnoj ženi potrebna posebna pažnja i tako dalje“, istakla je Morozova.
Radeći kao dečiji psiholog već 25 godina, Morozova je navela da je sada u Rusiji jako primetan uticaj Zapada. To znači da je moderno imati veoma bliski odnos sa detetom, nema više strogih ograničenja i roditelji se nekada boje da kažu detetu „ne“. Kratko rečeno, Rusi su postali skloni liberalizmu.
„Sa jedne strane ovo je veliki napredak jer su ljudi shvatili da se dete i bez batina može lepo vaspitati i da vikanje ne donosi dobre rezultate. Sa druge strane, postavljanje granica je danas manje prisutno i čini mi se da nekada to može biti štetno za dete“, rekla je Morozova.
Očevi učestvuju u vaspitavanju deteta više nego ranije
Tradicija da žena sedi kući i vaspitava dete dok muž radi, danas je sve manje zastupljena u Rusiji. Očevi su uključeni u proces vaspitavanja i sa radošću uživaju u toj ulozi, a psiholozi smatraju da je ova tendencija promenila ruske porodice nabolje.
„U Moskvi i drugim razvijenim milionskim gradovima se dosta insistira na ulozi oca u porodici. Još uvek ne možemo videti stolove za presvlačenje beba u muškim toaletima, ali možda ih ima na nekim praznicima i priredbama za decu. Očeve vidimo na ulicama sa decom i oni često dolaze na roditeljske sastanke. I ovo ima uticaj na decu oba pola, jer ne smemo zaboraviti da je uloga oca važna kako za devojčice, tako i za dečake“, naglasila je Burmistrova.
Dečiji psiholog — savetnik za odnose sa decom
Donedavno je „dečiji psiholog“ bio velika predrasuda za sve. Polako nestaje stereotip da dečijeg psihologa posećuju samo bolesna deca. Stručnjaci ističu da u vaspitavanju deteta porodica ima primarnu ulogu koju dečiji psiholog, s vremena na vreme, dopunjava.
„Dečiji psiholog je ustvari konsultant. Roditelji se često obraćaju kada se pojave poteškoće i potrebna im je stručna pomoć. Kao što je doktor zdravstveni savetnik, tako je dečiji psiholog savetnik za odnose sa decom. To je posebno važno kada je reč o prvom detetu u porodici, roditelj ne zna sve unapred i susreće se sa problemima. Zato je odlazak kod psihologa prečica do najboljeg rešenja. Glavna stvar koju svi treba da znaju je da psiholog ne leči bolesne, već da pomaže zdravoj deci pri odrastanju“, zaključila je Burmistrova.
Velike promene u procesu odgajanja dece u Rusiji su uočljive. Uticaj Zapada je neminovan, ljudi su postali otvoreniji i blaži. Sudeći po mišljenju stručnjaka, težnja za lepo vaspitanom decom raste iz dana u dan, što dovodi do toga da se ljudi sve više posvećuju svojoj porodici.