„Mornarička pešadija Sedmog bataljona za inženjersku podršku, Prva grupa za materijalno-tehničku podršku (MTP) i pripadajući bataljoni za MTP vojnih akcija, kao i pukovi za MTP vojnih akcija će u Fort Griliju na Aljasci učestvovati u kvalifikacionoj obuci za borbenu pucnjavu u okviru priprema za vežbe u programu ‘Arktička ivica 2020’”, navodi se u saopštenju Severne komande oružanih snaga SAD.
Komandni štab američkih oružanih snaga na Aljasci će postati baza zajedničkih vojnih vežbi koje se održavaju svake dve godine.
Svrha manevara je testiranje „sposobnosti oružanih snaga za taktičke akcije u izuzetno hladnim vremenskim uslovima", a rezervni Korpus američke ratne mornaričke pešadije je saopštio da je cilj vežbi „uvežbavanje akcija za odbranu države”.
Stručnjaci pretpostavljaju da Vašington i njegovi saveznici pokušavaju da eliminišu zaostatak za Moskvom u regionu Arktika, mada je pitanje hoće li u najbližoj budućnosti uspeti da ostvare svoje namere.
Zaoštravanje situacije
Kako stručnjaci ističu, SAD i Kanada vojnim vežbama na Arktiku žele da pokažu da Moskva nije uticajna u ovoj zoni i da je Vašington i saveznici mogu obuzdati i u ovom delu sveta.
„Međutim, u stvarnosti je pozicija Amerike u regionu znatno oslabila, jer umesto da posvete pažnju tom delu planete, akcenat Vašingtona je uglavnom na Bliskom istoku i regionu Azije i Tihog okeana", izjavio je stručnjak Centra za istraživanja problema bezbednosti Ruske akademije nauka Konstantin Blohin.
Analitičar je još dodao da su trenutni manevri Amerike i Kanade pokazatelj da se prema Rusiji vodi politika obuzdavanja ovaj stav deli i vojni stručnjak Ivan Konovalov koji još ističe da su vojne vežbe nastavak opšte politike NATO i SAD na Arktiku.
„Na taj način, Vašington i Otava pogoršavaju situaciju. Mada, oni to rade u cilju prikrivanja poraza NATO u regionu. Pre dve godine Alijansa je održala vežbe velikih razmera u Norveškoj, uz prisustvo oko 50 hiljada vojnika iz 31 zemlje, ali koje se ne mogu okarakterisati kao uspešne. Ova obuka je pokazala da NATO snage nisu pripremljene za manevre veliki razmera. Sada Vašington i Otava streme da poprave svoj položaj", objašnjava analitičar.
Gomilanje snaga
Sjedinjene Američke Države svoje vojno prisustvo na Arktiku opravdavaju „ruskom pretnjom", a američki predsednik podkomiteta za pitanja prevoza i morske bezbednosti Lu Korea smatra da je Rusija u poslednjih nekoliko godina povećala broj svojih vojnih objekata i aktivizirala delatnost svojih oružanih snaga na Arktiku. On dodaje da Amerika smatra svojom obavezom zaštitu svojih ekonomskih interesa, međutim američka Obalska straža koja se time bavi za to nema dovoljno resursa.
Ruski analitičar Konovalov smatra da su ove optužbe na račun Rusije neosnovane.
„Rusija samo štiti svoje granice, dok su američko-kanadski manevri provokativnog karaktera. Na taj način se NATO članice spremaju za buduće konfrontacije u regionu", naglasio je stručnjak.
Pored toga, kako je saopštavalo rusko Ministarstvo odbrane krajem decembra, Vašington je pojačao aktivnost svojih oružanih snaga u regionu Čukotke, koje ranije nisu izlazile van okvira svakodnevne operativne vojne pripreme.
Interesi Amerike na Arktiku
Po mišljenju stručnjaka Konstantina Blohina, prepreka jačanju vojnog potencijala SAD i drugih zemalja NATO na Arktiku je odsustvo flote ledolomaca, a u najskorije vreme neće uspeti da poprave situaciju.
„Vašington planira da svoju skromnu flotu ledolomaca proširi do 2023. godine, iako se može desiti da SAD ostanu bez ledolomaca uopšte, dok Rusija poseduje desetine ledolomaca raznih tipova, kao i plutajuće tehničke baze. Pored toga, ruska strana planira uvođenje i novih ledolomaca, tako da je u ozbiljnoj prednosti nad SAD", pojasnio je Blohin.
Kako ističe analitičar, Vašington je zainteresovan za Arktik zbog velikih rezervi prirodnih resursa u tom regionu, naročito naftnih i gasnih nalazišta.
„Konkurencija među velikim silama se pojačava, a bez obzira na sve obuke američke strane i njenih saveznika u NATO, Rusija jeste i ostaće dominantna sila u tom delu", naglasio je on.
Prema njegovim rečima, Arktik je za Rusiju značajan sa geostrateškog i ekonomskog stanovišta, naročito kad je u pitanju novi trgovački put Rusije i Kine (Severni morski put), koji je duplo kraći nego preko Sueckog kanala.
„Pored toga, u slučaju hipotetičkog oružanog sukoba Amerike i Rusije, putanja balističkih raketa će prolaziti preko Arktika", zaključio je ruski analitičar.