Šef Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Leonid Slucki je, komentarišući izjavu američkog predsednika Donalda Trampa o važnosti dobrih odnosa Moskve i Kijeva, istakao da su Trampove reči samo još jedna „dobra mina” za novinare i da one nisu praćene odgovarajućim postupcima.
„Nije prvi put da se Trampove reči i dela ne podudaraju. Vašington mora da prestane da podržava mit o agresiji Moskve i podstiče Kijev na ‘trgovinu rusofobijom’”, napisao je on na Tviteru.
Izjavu američkog predsednika je komentarisao i šef Međunarodnog komiteta Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov koji smatra da je Trampova izjava da Rusija i Ukrajina moraju da izglade svoje odnose iskrena i ukazuje da Tramp, za razliku od svojih unutrašnjih oponenata, to ne smatra centralnim sukobom.
Prema rečima Kosačova, Kina ili Iran više zabrinjavaju Trampa i razrešavanje tako važne teme za Evropu bi mu donekle olakšalo položaj, a umanjilo bi i snagu optužbi njegovih protivnika u vezi sa rusko-ukrajinskim pitanjima.
Kako navodi Kosačov, taj sukob je od koristi i mnogim spoljnim silama, kao i onima kojima je akcenat na ratu u samoj Ukrajini.
Ruski zvaničnik je još naglasio da spoljni faktori prilično utiču na rusko-ukrajinsku situaciju.
„Uzrok komplikacija u rusko-ukrajinskim odnosima su spoljni faktori. Mora se prestati sa podržavanjem strane koja želi rat u Kijevu i sukob će se sam okončati”, izjavio je Kosačov.
"Ima li Tramp volje za to? Teško. Ali to što se i on umorio od toga je dobar znak", zaključio je senator.
Situacija u Ukrajini
Američki predsednik je ranije izjavio da bi dobri odnosi Rusije i Ukrajine bili u interesu celog sveta i istakao je da bi želeo da pomirenje Moskve i Kijeva.
Rusko-ukrajinski odnosi su se pogoršali zbog situacije u Donabsu. Ukrajinske vlasti su više puta optuživale Rusiju za mešanje u unutrašnje poslove zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada Ukrajine je saopštila da Rusiju smatra agresorskom zemljom, dok su ruske vlasti odbacile ove optužbe i označile ih kao neosnovane. Zvanična Moskva je više puta saopštavala da nije jedna od učesnica unutrašnjeg ukrajinskog sukoba i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. odine počele vojnu operaciju protiv samoproglašenih Luganske narodne republike i Donjecke narodne republike, koje su izjasnile kao nezavisne nakon državnog udara u Ukrajini u februaru 2014. Godine. Prema poslednjim podacima UN, u sukobima je poginulo više od 13 hiljada ljudi.
Situacija u Donbasu se razmatra i u okviru sastanaka Minske kontaktne grupe, koja je od septembra 2014. godine usvojila već tri dokumenta kojima se regulišu koraci u deeskalaciji sukoba. Međutim, bez obzira na sporazume o primirju među stranama, sukobi se nastavljaju.