U izvanrednom otkriću, naučnici su otkrili drevnu pticu zamrznutu u večnom ledu Sibira koja datira iz poznog Ledenog doba.
Kako izveštava časopis „Komunikejšns bajolodži“, do otkrića je došao tim lokalnih lovaca na fosilnu slonovaču u selu Belaja Gora u Jakutiji, na severu Rusije.
Otkriće je prosleđeno naučnicima Centra za paleogenetička istraživanja u Švedskoj. Nikolas Duseks i Love Dalen iz Švedskog muzeja prirodnjačke istorije sproveli su radio-karbonsko datiranje i utvrdili da je ptica živela pre 44.000 i 49.000 godina.
U uslovima večnog leda, ptica je savršeno sačuvana, sa sve perjem, noktima, kožom i mekim tkivima jer je u uslovima niskih temperatura nemoguć razvoj bakterija i gljivica, dok, istovremeno, nije previše hladno da bi se oštetila tkiva.
Istraživači veruju da je ovo možda prva sačuvana smrznuta ptica iz Ledenog doba.
Izuzetna očuvanost ptice neprocenjivo je za naučnike koji proučavaju genetiku drevnih životinja jer je DNK izvađen iz njenog tela pokazao da je reč o vrsti ptice paserina poznatije kao rogata ševa (Eremophila alpestris).
Ptica je najverovatnije bila predak dvaju vrsta rogatih ševa koje danas postoje.
Jedna od njih naseljava današnju Rusiju a druga mongolske stepe.
„Ovo otkriće nagoveštava da su klimatkse promene koje su se desile u poznom Ledenom dobu dovele do formiranja novih podvrsta“, rekao je Love Dalen, prenosi Si-en-en.
Sledeća faza istraživanja odnosiće se na utvrđivanje redosleda celog genoma ptice koji će, nadaju se naučnici, osvetliti njen odnos prema današnjim podvrstama i proceniti brzinu evolucione promene ševa u Evroaziji.
„Ovo će otvoriti nove mogućnosti za proučavanje faune Ledenog doba i razumevanje odgovora životinja na klimatske promene u poslednjih 10 – 50.000 godina“, dodao je Duseks.
Iako je sadašnje otkriće ptice iz Ledenog doba prvo takve vrste, prethodno su istraživači pronašli brojna druga drevna stvorenja u večnom ledu.
Centar za paleogenetiku je prošle godine ispitivao ostatke šteneta otkrivenog u večnom ledu blizu reke Indigirka u Sibiru.
Drevni pas koga su takođe proučavali Dalen i Duseks je dobro očuvan, iako je star oko 18.000 godina.