Inicijativa za formirnje Instituta potekla je od predsednika Državne dume Ruske federacije Vjačeslava Volodina, a prihvaćena je od strane predsednice Skupštine Republike Srbije.
Institut brani prošlost Srbije i Rusije
Potpredsednik Skupštine Srbije Đorđe Milićević kaže za Spunjik da još nisu usaglašeni svi detalji oko formiranja Instituta, ali da očekuje da će ova inicijativa biti podržana u Vladi i Predsedništvu kako Srbije, tako i Rusije, i da će se ići dalje u pravcu razvijanja detalja i realizaciji.
„Kada govorimo o reviziji sećanja nije tu reč samo o reviziji sećanja, već o opstanku jednog naroda. Smatram da je od velike važnosti i značaja za Srbiju i srpski narod, da u sve to treba uključiti i nauku kako bi se sačuvala istina o stvaranju slobodne i moderne Evrope, i da je zajednička obaveza svih nas da sačuvamo njene tekovine“, rekao je Milićević za Sputnjik.
Revizija istorije uzela maha
Istoričari kažu da je politička revizija istorije uzela maha i da bi formiranje ovog instituta imalo velikog smisla u naučnom odgovoru i sprečavanju falsifikata istorije Drugog svetskog rata.
Prema rečima akademika Ljubodraga Dimića, aktuelna revizija istorije sledi političke modele i odluke i morala bi da zavredi pažnju i dobije ozbiljan naučni odgovor:
„Ukoliko je taj Institut zamišljen kao institucija koja će nuditi naučni odgovor na političku reviziju istorije mislim da to ima puno smisla. Podjednako mislim da ukoliko to bude opet istitucija koja će da nudi političke odgovore na političku reviziju istorije, to onda smisla nema. U tom kontekstu, ovaj prvi koncept bih svesdušno podržao jer ga smatram i važnim i potrebnim, a smatram da bi ovaj drugi samo dodatno vodio nekoj politizaciji prošlosti“.
Dimić ističe da je slika Drugog svetskog rata bitno nagrižena nekritičkom revizijom gde se ne zna ko je pobednik a ko gubitnik, ko je podneo žrtve a ko bio žrtva. Prema njegovim rečima, ukoliko Institut za očuvanje istorijskog sećanja omogući istoričarima da dođu do arhivske građe, to bi omogućilo da živimo u mnogo racionalnijem društvu.
Istoričar Miloš Ković tvrdi da se sa naporima za revizijom istorije počelo na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, i da je njihov cilj bio upravo revizija uzroka i odgovornosti za Drugi svetski rat, koji predstavlja mnogo osetljiviju temu ponajviše zbog genocida koji je počinjen u ovom ratu.
„Poslednjih godina možemo da vidimo kako se takvi napori utrostručuju. Oni teku uporedo sa vojnim opkoljavanjem Ruske federacije. Propagandna dimenzija tog opkoljavanja umnogome podseća na antisrpsku kamanju iz devedesetih, a koja i dan danas traje. To je pokušaj da se Srbi okrive za genocid koji su sami pretrpeli. I sada se ti isti mehanizmi pokušavaju primeniti na Rusiji i na Rusima“, smatra Ković.
Napori usmereni i na Rusiju
Ti napori prema rečima našeg sagovornika u Rusiji izazivaju ogromnu uznemirenost, jer su odbrana i trijumf nad nacifašizmom u temelju modernog nacionalnog identiteta ruskog naroda, ali i mnogih naroda koji su tada živeli u sastavu Sovjetskog saveza i borili se protiv apsolutnog zla, naci-fašizma.
„Kada su u pitanju Srbi, narod koji je tri puta doživeo genocid u dvadesetom veku- u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu i u ratovima u kojima je razorena Jugoslavija, u onom ratu koji se u Republici Srpskoj sa punim pravom naziva „otadžbinskim ratom“- sada taj narod optužuju za genocid. Želi se da srpsko ime, koje možda nije najleppše ime na svetu ali je časno i herojsko, postane sinonim za genocid“, dodao je sagovornik Sputnjika.
Ković je podržao inicijativu za formiranje Instituta za očuvanje istorijskog sećanja zbog potrage za punom istorijskom istinom u Drugom svetskom ratu. Dodao je da zapravo nije cilj odbrana istine, već njeno dosezanje i da ono što je do sada učeno o Drugom svetskom ratu u Srbiji ne odgovara punoj istini, i da je potrebna nauka koja neće biti sluškinja politike.
Istoričar je naveo da bi osnivanje Instituta bio početak puta u postizanju istorijske istine i da bi udruživanje snaga sa ruskom istoriografijom bilo ogromno ohrabrenje pogotovo imajući u vidu da Srbi ni sa jednim drugim narodom u svetu nemaju toliko bliske veze kao što ih imaju sa ruskim.
„Resursi ruske nauke su ogromni, ali ni naše ne smemo potceniti, jer naša sećanja su veoma duga. Formiranje Instituta bio bi početak puta definisanja ključnih tema srpske kulture, srpske istoriografije. To su istovremeno ključna uporišta na koja bi trebalo da se oslanja zvanični kulturni model Republike Srbije, a koji ni danas nismo izgradili“, zaključio je Ković.
Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.