Prema otkriću američkog dnevnika „Vašington post“, nemačke televizije CDF i švajcarske televizije SRF, CIA i BND su bili tajni vlasnici kompanije „Kripto AG“. Ova kompanija je snabdevala oko 120 vlada mašinama za šifriranje, preko kojih je vršena poverljiva komunikacija.
Imajući u posedu kompaniju, CIA i BND su imale pristup poverljivim podacima svih država koje su koristile usluge „Kripta“. Međutim, prema pisanju „Vašington posta“, događalo se da je operacija „Rubikon“ mogla da bude razotkrivena.
U Argentini izbacuju ljude iz aviona bez padobrana
Prvi put to se dogodilo u Argentini početkom osamdesetih godina. Pripadnici argentinske vojne hunte posumnjali su da su mašine koje im je „Kripto“ prodao ranjive i da šifre mogu da se provale. Pozvali su zvaničnike kompanije u Buenos Ajres. Među njima bio je i Hajnc Vagner, jedan od nekolicine direktora koji su bili upoznati sa činjenicom ko su stvarni vlasnici „Kripta“.
Argentinci su pred menadžerima kompanije simulirali provalu u mašinu i zatražili su objašnjenje, stoji u dokumentu do koga su došli istraživači „Vašington posta“:
„Vagner se pomalo uplašio. Radilo se o režimu koji je svoje protivnike izbacivao iz aviona bez padobrana. Kome bi nedostajao nepoznati švajcarski izvršni direktor koji se nije vratio sa poslovnog puta“?
Nakon modifikacije mašine, Vagner se vratio u Švajcarsku, a Argentina je ostala u ubeđenju da je poverljiva komunikacija sigurna.
Devet meseci u iranskom zatvoru
Desetak godina kasnije, jedan drugi službenik „Kripta“ imao je mnogo više muke. Hans Bueler, prodavac „Kripta“, koji nije znao ko je istinski vlasnik kompanije, proveo je devet meseci u iranskom zatvoru. Iranske vlasti, korisnici usluga švajcarske kompanije, posumnjale su da neko prisluškuje njihove komunikacije.
Buelerov slučaj doveo je do razlaza dva obaveštajna partnera i CIA je otkupila udeo BND u vlasništvu „Kripta“. CIA, naime, nije želela da za Buelera plati otkup koji je tražio Teheran. Umesto toga, pokazuju dokumenti, više su bili zabrinuti šta je Bueler rekao iranskim islednicima.
Prema dokumentima, Bueler se u Švajcarsku vratio „traumatizovan i ljut“. Potpisao je sporazum da ni sa kim ne razgovara o onome što mu se događalo u iranskom zatvoru ili o tome zbog čega je Iran posumnjao u mašine koje je kupio od „Kripta“. Međutim, Bueler je odmah počeo da priča sa novinarima o obe teme.
Zvaničnici CIA odobrili su plan prema kome je trebalo da advokati kompanije tuže Buelera i da se slučaj odugovlači godinama, u nadi da će ga iscrpsti i primorati na vansudsku nagodbu.
Na kraju, Bueler je pristao na nagodbu i izjavio (sada se vidi, lažno) da „Kripto“ nema nikakve veze sa bilo kojom obaveštajnom službom. Kompanija je pristala da plati Buelerove sudske troškove, a on se obavezao da će se držati dalje od novinara. Svaka povreda sporazuma koštala bi ga 100 000 švajcarskih franaka, navodi se u dokumentima. Bueler je umro 2018.
Na prošlonedeljnom Minhenskom bezbednosnom forumu, šef iranske diplomatije Mohamad Džavad Zarif izjavio je da njegova zemlja nije iznenađena otkrićem da je „Kripto“ služio kao izvor informacija za CIA. Saradnja Irana i švajcarske kompanije prekinuta je, prema njegovim rečima, pre dvadeset godina, kada je „Kripto“, usled sankcija Iranu, morao da se povuče sa tog tržišta.
Spisak zemalja na koje je ciljala operacija „Rubikon“ sugeriše da je CIA imala uvid u širok spektar dešavanja na više kontinenata, piše „Vašington post“. Bili su im poznati masakri u Indoneziji, kao i zlostavljanja tokom aparthejda u Južnoj Africi.