Kjahtu, grad koji danas pripada republici Burjatiji, u azijskom delu Ruske Federacije, Sava Vladislavić je osnovao na mestu gde je posle dugih i teških pregovora sklopio Kjahtinski ugovor, kojim je uspostavljena granica između Rusije i Kine. Vladislavić je gradu tada dao ime Trojickosavsk, u čast Svetom Savi, a današnji naziv nosi od 1934. godine. Sremski Karlovci su prvo mesto u kojem je podignut spomenik ovom znamenitom Hercegovcu.
Protokol o namerama jača saradnju
Evgenije Stepanov, gradonačelnik Kjahte za Sputnjik kaže da je potpisivanje Protokola o namerama o saradnji sa Sremskim Karlovcima izuzetno značajno za njegov grad, stanovnike Kjahte, kao i za celu republiku Burjatiju.
„Naši kontakti i saradnja sa Srbijom postaju sve konkretniji. Kod nas jako poštuju osnivača našeg grada Savu Raguzinskog, a kontakti koje smo razvili u poslednjih nekoliko godina doveli su do potpisivanja ovog dokumenta. Ovo će nam omogućiti jačanje međusobne saradnje, razmenu delegacija, razmenu stručnjaka, upoznavaćemo kulturu Srbije. Mislim da će nas srpske kolege posećivati kako bi videli kako žive ljudi u mestu koje je osnovao slavni sin Srbije“, kaže Stepanov.
Nenad Milenković, predsednik Opštine Sremski Karlovci za Sputnjik kaže da je njegov grad, iako je po površini i broju stanovnika malo mesto, ponosan na to što čuva kulturno-istorijsko nasleđe Ruske Federacije i ruskog naroda. Zato su, dodaje, i došli na ideju da uspostave bliže, bratskije odnose sa ruskim gradom Kjahtom.
„Mi smo na Beogradskom sajmu upravo tim povodom, kako bismo se upoznali sa našim prijateljima iz grada Kjahta koji baštini ono što je Sava Vladislavić učinio za Rusiju i postavio neraskidive temelje rusko-srpskih odnosa. Siguran sam da ćemo potpisivanjem Protokola o saradnji sa Kjahtom uspostaviti još tešnju saradnju“, ocenjuje Milenković.
On napominje da se u Sremskim Karlovcima brižno čuva deo ruskog groblja i podseća da je u tom gradu 2007. godine podignut spomenik ruskom generalu Vrangelu.
Srbi dobrodošli u Kjahtu
Prema rečima gradonačelnika Stepanova, Kjahta je uvek bila mesto gde su živeli i radili predstavnici raznih nacionalnosti, a današnji Srbi kod njih su se pojavili prvi put pre sedam godina.
„To je bila delegacija koja je došla na jubilej našeg grada i uzela aktivno učešće u proslavi. Mi smo im pokazali naš grad, pokazali smo kako živimo. Mislim da su Srbi ostali zadovoljni. Takođe, prošle godine je, što već postaje tradicija, na naš jubilej došla velika srpska delegacija. Podigli smo i spomenik Savi Raguzinskom, on stoji na našem centralnom trgu. Mislim da je to jako značajno. Ove veze pomažu ekonomskom, turističkom i kulturno-duhovnom razvoju našeg grada. Kada je reč o Sremskim Karlovcima, tamo tek idemo, jer se prvi put nalazim u Srbiji. Kjahta je uvek spremna da dočeka goste, mi između ostalog imamo jedan od najstarijih muzeja Sibira, arhitekturu, prirodu i gostoljubive ljude, koji su uvek spremni da pokažu sve lepote Kjahte“, objašnjava Stepanov sve ono što bi turistima iz Srbije moglo biti interesantno u njegovom gradu.
U Kjahtu se stiže iz burjatske prestonice Ulan Ude, udaljene oko 200 kilometara. Grad je u kotlini i u njemu se oseća sva toplina i udobnost nekada bogatog naselja koje je danas izgubilo dosta starog sjaja, ali je ostalo kao svedok vremena, tipičan za Sibir Petra Velikog.
Među prizemnim kućama posebno se ističu crkve — velika Vaskresenjska na granici i isto tako velika ali polurazrušena Trojicka, i malena, tipično ruska, obojena u plavo, Uspenska crkva. Na ulazu u grad stoji „Savin kamen“, a na glavnom trgu u centru grada pored spomen-ploče osnivaču stoji i njegov spomenik u prirodnoj veličini. Sa postamentom je visok tri metra.
Današnja Kjahta je sve do tridesetih godina nosila ime koje joj je dao njen osnivač. Novo — Kjahta — dobila je, po jednoj verziji, po reci Kjahti koja teče kroz grad, dok drugi naziv tumače grčkom reči koja znači „živi Bog“, pa se grad smatra gradom „živog Boga i Svetoga Save srpskoga“.