Nesvakidašnja vest da je Tramp ponudio pomilovanje Asanžu u slučaju da kaže da Rusija nije bila umešana u curenje imejlova tokom predsedničkih izbora 2016. godine odjeknula je širom sveta. Ubrzo nakon toga je Vašington demantovao tu informaciju, dok je portparolka Bele kuće Stefani Grišam izjavila da je u pitanju „potpuna izmišljotina i laž“.
Cela ova priča potekla je od Asanžovog advokata Edvarda Ficdžeralda koji se pozvao na izjavu svedoka, nekadašnjeg republikanskog kongresmena Dejne Rorabahera, koji je posetio Asanža još 2017. godine u ambasadi Ekvadora, kada je rekao da ga je Tramp lično poslao da mu ponudi pomilovanje.
Nakon što su svi mediji preneli ovu informaciju oglasila se portparolka Bele kuće koja je navela da „predsednik jedva i da poznaje Rorabahera, da nikada nije razgovarao sa njim o toj temi, kao i da je sa njim jedva i pričao o bilo čemu.
Test javnog mnjenja: Heroj ili mučenik
Prema rečima političkog analitičara i člana Akademije vojnih nauka Sergeja Sudakova, reč je o svojevrsnom testu sa ciljem da se utvrdi na koji se način javnost odnosi prema Asanžu, imajući u vidu da je svima dobro poznato sa kojima se optužbama suočava, bilo da su u pitanju realne ili ne.
„Potrebno im je da shvate, ko je on danas – heroj ili mučenik, da li ga javnost zaista vidi kao nekoga ko iznosi istinu na videlo, ali i da li narod na Vikiliks gleda kao na projekat koji je još uvek aktuelan? Kada govorimo o potencijalnom pomilovanju, potrebno je utvrditi i koji će deo javnosti na ovo pozitivno odreagovati – a pre svega se tu misli na njegove sledbenike“, obrazlaže Sudakov.
On takođe navodi i da je ta informacija od krucijalnog značaja za američke specijalne službe kako bi mogle da anticipiraju nove ptrenje od strane njegovih istomišljenika i sledbenika. Sudakov kaže da se upravo iz tog razloga i puštaju u javnost takve informacije, budući da je svima dobro poznato da Amerika Asanža nikada neće ostaviti na miru, pre svega jer ga celokupna američka vlast, baš kao i sve obaveštajne službe, smatraju državnim neprijateljem.
„Mislim da do takvog dogovora između Asanža i američke vlasti trenutno ne može biti ni reči, jer kada bi mu oprostili, to bi ujedno značilo da bi mogli da se pojave i novi ljudi slični njemu“, konstatuje on.
Pomilovanje moguće samo ako...
Ako govorimo o hipotetičkom dogovoru koji bi mogao da bude postignut između vlasti SAD i Asanža, prema rečima Sudakova, to onda „pije vodu“ isključivo u uslovima njegovog potpunog pokajanja.
Kako tvrdi, da bi bio pomilovan, Asanž mora da dokaže da više nikada neće ratovati protiv svoje države, da neće biti državni neprijatelj. On mora da posluži kao primer svima koji pomišljaju da na bilo koji način izdaju svoju zemlju.
Sudakov podseća i na slučaj sa poznatim američkim vojnikom, koji je potom promenio pol i ime u Čelzi Mening – ona je bila prvo uhapšena zbog toga što je poverljive dokumente Vlade SAD prosledila Vikiliksu, a potom i pomilovana. Nju je tadašnji predsednik Barak Obama pomilovao isključivo pod uslovom potpunog pokajanja, nakon čega je medijima dala na desetine intervjua u kojima je govorila o tome da je izdaja Amerike bila njena najveća greška u životu.
Sagovornik Sputnjika navodi i da bi u slučaju hipotetičkog pomilovanja, Asanž trebalo da zauzme isti takav stav, da preuzme ulogu apsolutnog pobornika ideje da je sve to čime se bavio Vikiliks – najveća greška u njegovom životu, i tek nakon toga je moguće postići nekakav dogovor.
Istovrmeno, dodaje on, ukoliko bude insistirao na svemu na čemu je insistirao do sada, ništa od toga se nikada neće desiti, štaviše, vlasti Amerike će ga sve više pritiskati kako bi svima jasno stavili do znanja da kazna stiže svakog, gde god da se nalazio, nebitno koliko je vremena prošlo. To mora da posluži kao dokaz da američka vlast, baš kao i američke službe, takve zločine nikada ne praštaju.