Kada je Grenel imenovan za američkog izaslanika za pregovore između Beograda i Prištine, on, prema rečima Smajlovićeve, nije imenovan da ne uspe, već da uspe.
„To je bila riskantna situacija za Srbiju, zato što ljudi poput Grenela, koji su na oštroj uzlaznoj liniji u karijeri, moraju da pokažu da su stvar rešili. I oni bi stvar rešili kršeći svačije interese da bi ostvarili taj uspeh na koji su poslani“, kaže ona.
Izbor Grenela - pad interesovanje SAD za Kosovo
Činjenica da Grenel više neće biti neposredno zadužen za kosovsko pitanje, znači da će za njega pasti američko interesovanje i da dijalog između Beograda i Prištine više neće biti u vrhu američkih prioriteta, dodaje ona.
„Nije Kosovo ni sada bilo u vrhu prioriteta, ali kada čovek koji je visoki prioritet u administraciji preuzme neki problem, on će da ga reši. Sada, kada Grenel ide na drugo, važnije mesto, mislim da će u dobroj meri da zaboravi na nas i da će naš sukob da se spusti nekoliko stepenica na listi prioriteta američke spoljne politike“, smatra Smajlovićeva.
Veliki je rizik kada neko poput nekadašnjeg američkog izaslanika za Balkan Ričarda Holbruka ili Grenela dođe da rešava neki problem, jer to su „ljudi koji gaze sve pred sobom i kojima je glavni cilj da napreduju“, da pokažu da Amerikanci mogu uspešnije da reše neki problem od Evropljana objašnjava naša sagovornica.
„Nastaviće Vašington da se interesuje za srpsko-albanski sukob, nastaviće da favorizuje Kosovo, ali, po meni je za Srbiju dobra vest da čovek ovolike energije, ovolikog prestiža i ovolikog uticaja na Donalda Trampa, više neće biti zadužen za odnose između Kosova i Srbije“, kaže Smajlovićeva.
Grenel je Trampovo osiguranje
Grenel, koji je do sada, osim dužnosti specijalnog Trampovog izaslanika za pregovore između Beograda i Prištine obavljao i dužnost ambasadora u Nemačkoj, gde je pokazao čvrst stav zastupajući američke interese u najmoćnijoj evropskoj zemlji, imenovan je za vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe.
Sa tog mesta on će nadzirati rad 17 američkih obaveštajnih službi, među kojima su i CIA, FBI, vojne obaveštajne agencije, kao i Nacionalna služba bezbednosti (NSA).
Ovo mesto je veoma važno za Donalda Trampa objašnjava Smajlovićeva, podsećajući da su svi Trampovi problemi počeli onog trenutka kada su američki mediji objavili da je svih 17 američkih obaveštajnih agencija procenilo da je Rusija intervenisala u izbornoj trci sa namerom da Tramp pobedi.
Bila je to lažna vest – ispostavilo se da se radi o konstrukciji direktora Nacionalne obaveštajne službe, koji je zaostao iz mandata Baraka Obame.
„Tramp je ovaj korak preduzeo da mu se više nikada ne bi desila ta vrsta propagandne akcije protiv njega, da ispadne da je on sam protiv 17 američkih obaveštajnih agencija“, zaključuje Smajlovićeva.