„Za sabotažu ‘Minska’ (Minskih sporazuma) takođe su raspoloženi mnogi uticajni ukrajinski zvaničnici koji već otvoreno protivreče političkoj volji za rešavanje krize koju je pokazao predsednik Ukrajine (Vladimir) Zelenski. Istina, samo volja nije dovoljna. Potrebni su konkretni koraci“, istakao je Nebenzja na zasedanju Saveta bezbednosti UN.
Nebenzja je konstatovao da se od 13 tačaka minskog paketa mere izvršavaju samo dva.
On je podsetio da je u minskom paketu mera zabeležen jasan redosled izvršenja njegovih tačaka: prekid vatre, amnestija, ustavna reforma, zatim održavanje izbora i tek potom obnova vladine kontrole nad čitavom zonom sukoba.
„Nažalost, od 13 tačaka trenutno se sprovode samo dve: o radu Kontakt-grupe u Minsku i Specijalne posmatračke misije OEBS-a“, precizirao je predstavnik Rusije.
Realizacija Minskih sporazuma biće odlučujući faktor u ruskoj proceni svrsishodnosti novog sastanka u „normandijskom formatu“, smatra Nebenzja.
„Takođe ne mogu da nas ne zabrinjavaju pokušaji da se svesno ili nesvesno zameni minska formula – osnova rešavanja krize – drugim formatima, na primer, ‘normandijskim’, koji je i stvoren kako bi podržao realizaciju Minskih sporazuma“, objasnio je on.
„Upravo će realizacija ovog pristupa od strane svih učesnika, pre svega Ukrajine, biti presudan faktor za procenu svrsishodnosti novog sastanka ‘normandijskom formatu’“, zaključio je Nebenzja.
Komentarišući izbore na teritorijama koje ne kontroliše Kijev u DNR i LNR, Nebenzja je naveo da oni mogu da se održe samo pod uslovom da njihovo stanovništvo ima poverenja u izborni proces.
Sukob u Ukrajini
U Minsku su 12. februara 2015. godine održani višesatni pregovori lidera „Normandijske četvorke“. Tada je održan i sastanak Kontakt-grupe za rešavanje situacije u Ukrajini. Nakon sastanaka, usvojen je takozvani Paket mera za realizaciju Minskih sporazuma.
U utorak su se pripadnici ustaničkih snaga samoproglašene Luganske Narodne Republike i ukrajinskih snaga bezbednosti međusobno optužili za granatiranje u Donbasu. Obe strane tvrde da neprijatelj koristi teško naoružanje zabranjeno Minskim sporazumima. Pri tome su ukrajinske snage saopštile o sukobu na kontakt-liniji. Luganska Narodna Republika je, sa svoje strane, saopštila da su ukrajinske snage pokušale da prodru u položaje Narodne milicije, ali su raznete na minskom polju.
Na zahtev Rusije, Savet bezbednosti UN danas raspravlja o primeni Minskih sporazuma u vezi sa petom godišnjicom od njegovog potpisivanja, dok će 20. februara, na zahtev Kijeva, Generalna skupština UN razmotriti situaciju na istoku Ukrajine.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt-grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.