„Kad je reč o filmovima koji su osvojili Oskare, ove godine ima manje mesta za prigovore nego ikad pre, sem poraza kojeg je doživeo moj favorit, a to je film '1917.' Sema Mendesa“, kaže za Sputnjik Stojanović.
Oskare za najbolji film, režiju i scenario, uz onaj za najbolji film van engleskog govornog područja, koga je osvojio južnokorejski film „Parazit“ za Stojanovića nije iznenađenje „s obzirom na supremaciju južnokorejskog filma u poslednjih deceniju i po, uz prodor južnokorejskog filma na američko tržište“.
„Parazit“ – antiholivudska ideologija, holivudska izvedba
„Moram priznati da ovo nije meni najbolji film Bong Džun Hoa, kultnog reditelja južnokorejskog novog talasa, ali čini mi se da razumem mentalitet i arbitražu Akademije koja mu je dala Oskare budući da film 'Parazit' upravo konotira strategijama Holivuda“, rekao je Stojanović u „Orbiti kulture“.
Prema njegovim rečima, ideološka prizma kroz koju Bong Džun Ho posmatra svet kroz kritiku pogubnog kapitalističkog principa, odavno je prodrla u Holivud, smatra naš sagovornik.
Većina filmova koji su bili nominovani u kategoriji za najbolji film bili su filmovi-favoriti, a najtragičnije je prošao „Irac“ velikog Martina Skorsezea, ocenjuje naš sagovornik. „Džoker“, koji je bio glavni favorit za osvajanje ključnih Oskara činjenicom da je Hoakin Finiks dobio Oskara za najboljeg glumca govori u prilog tome da je glumački jači i ubedljiviji film od „Parazita“, iako su mnogi smatrali da je i estetski ideološki slični.
Bred Pit najbolji glumac ovog vremena, Tarantino – Oskar sam po sebi
Stojanović smatra da su Oskari u sve četiri glumačke kategorije, apsolutno zasluženi, uz ogradu da nije gledao film „Bračna priča“ za koji je Lora Dern dobila Oskara za najbolju epizodnu ulogu.
„Mislim da je Bred Pit možda najveći glumac u ovom trenutku i da je njegova uloga u Tarantinovom filmu zaista antologijska. On je toliko genijalan glumac, toliko kompleksan i svestran i ova uloga je potpuna bravura. To što je ova nagrada otišla u njegove ruke je mali oblik kompenzacije za njegovu glumačku veličinu. On je u tom filmu u dva poteza potpuno reinkarnirao duh jednog vremena“, kaže Stojanović.
On je ubeđen da Kventin Tarantino nikad neće dobiti Oskara za najbolju režiju. Kad je reč o njegovom poslednjem filmu, iako neki ljudi koji obožavaju Tarantina misle da je promašaj, Stojanović smatra da je „Bilo jednom u Holivudu“ remek-delo.
„Ta vrsta sofisticiranosti i suptilizacije kojom on pristupa vivisekciji američkog društva čak i u fantastično konkurentnoj američkoj kinematografiji zaista je dosta retka. Čini mi se da je Kventin Tarantino reditelj koji se najradikalnije i najsubverzivnije nosi sa nečim što će biti omča za svekoliku umetnost a to je ideja političke korektnosti. Ako pogledate sve Tarantinove filmove, to je potpuna subverzija i inverzija svih kodova političke korektnosti. Ne znam kakav bi tip filma morao Tarantino da snimi, možda neki SF koji bi bio toliko spektakularan pa da zaradi Oskara za režiju. Mislim da to njemu i ne treba, Tarantino je Oskar sam po sebi“, smatra Stojanović.
Holivud – centar otpora američkom imperijalizmu
Stojanović se ne slaže sa mišljenjem filmskog kritičara Božidara Zečevića da i Holivudom vlada američka „duboka država“ jer je još od Prvog zalivskog rata postao centar intelektualnog otpora protiv američkog imperijalizma i intervencionizma.
„Podsetiću na legendarni govor koji su održali Meril Strip i Suzan Sarandon na dan kad su američke trupe ušle u Irak, kad je Meril Sterip rekla: 'Mi ne idemo u Irak da širimo demokratiju ili da tražimo oružje za masovno uništenje, mi idemo u Irak da krademo iračku naftu'. Pogledajte napore Olivera Stona ili uloge Tima Robinsa i Džeka Nikolsona… To ne znači da nema desničarskog odgovora u Holivudu koga oličavaju Klint Istvud ili Brus Vilis, ali mislim da globalno otpisivanje Holivuda kao centra svetske reakcije nije opravdano, jer ga izneveravaju činjenice“, kaže Stojanović.
Holivud je danas postao liberalniji u smislu da ga baš briga kako se ko ideološki i politički ponaša dok ne ugrožava njegove fundamente, a to je profitabilistička vizija sveta i zato svaki oblik subverzije nije sporan ukoliko on donosi novac, zaključio je Stojanović.