„Koliko god to bilo iznenađujuće, ali istovremeno i žalosno, čini mi se da su apeli (da se zaustavi rusofobno raspoloženjena konferenciji) bili uslišeni, ali na potpuno pogrešan način. Sada je raspoloženje te konferencije očigledno usmereno protiv Kine“, objasnila je Zaharova.
Ona je ukazala na antikinesku retoriku svetskih lidera i drugih predstavnika spoljnopolitičkih struktura, kao i međunarodnih organizacija na Minhenskoj konferenciji.
„Oni su okvalifikovali tu zemlju kao pretnju celom čovečanstvu. Rekli su da je politika koju vodi Kina — izazov 21. veka“, istakla je ona i podsetila da se Kina danas bori sa novom epidemijom koronavirusa.
„Zar ti ljudi ne zaslužuju da lideri, šefovi država tokom govora na Minhenskoj konferenciji pruže podršku u teškom trenutku u kome se nalazi ta ogromna zemlja, i, ne plašim se da kažem, veliki narod? Ni reči o tome. Ruska delegacija je govorila o tome. Nažalost, svi drugi su u velikoj meri bili zaokupljeni proučavanjem takozvanog fenomena Ukrajine“, objasnila je Zaharova.
Diskusija na Minhenskoj konferenciji — razočaravajuća
Ona je naglasila da na Minhenskoj konferenciji nije postojala jedinstvena agenda koja bi obuhvatala postojeće pretnje i izazove za Evropu.
„Svako je govorio o onome što pogađa, ne njegovu zemlju, nego njega lično. Potpuno odsustvo jedinstvenog glasa ili pogleda na svetske probleme“, primetila je Zaharova i dodala da su imali utisak da su prisustvovali predizbornim kampanjama.
„Svako je želeo da sluša i čuje samo sebe“, ocenila je ona.
Ona je dodala da je nivo na kojem su vođene diskusije u okviru Foruma — razočaravajuće.
„Nivo na kome se vodi diskusija više ne može da podnese nikakvu kritiku, jer se svi bave samo svojim interesima. Pre su postojala pravila igre, postojalo je međunarodno pravo, Povelja UN, sporazumi. Danas mnoge velike sile ili njihovi lideri jednostrano odbijaju da priznaju međunarodno pravo, što ruši ceo sistem međunarodnih sporazuma“, ukazala je Zaharova.
Minhenska konferencija o bezbednosti održana je od 14. do 16. februara.