Voće i povrće nesrazmerne veličine više nije neobična pojava na pijacama i u marketima. Često ni ukus tih proizvoda nije ono što očekujemo, pa sebi postavimo pitanje – šta zapravo jedemo?
Naše najbolje voće i povrće se izvozi
Rajko Manojlović (58), koji na pijaci pretežno prodaje voće, kaže da su zimi tamo proizvodi uglavnom uvozni, što nije čudno, jer našim tada nije vreme. Međutim, čak i kada njihovo vreme dođe, on napominje da se naše najbolje voće najčešće izvozi.
„Dobar deo voća prve klase uglavnom se izveze, a na našim pijacama završi voće koje se ne može izvesti u druge zemlje. Svi proizvođači prvo gledaju da prodaju onima koji nude najviše novca”, tvrdi Manojlović.
Ipak, ne bave se svi domaći proizvođači prvenstveno izvozom. Violeta Korunoski (46) iz Banata svoj uzgoj donosi pravo na pijacu.
„Sve su ovo naši proizvodi. Na pijaci zimi više ima povrća iz uvoza, a leti ima dosta ljudi sa našim povrćem. Sve je sveže. Svakog dana se donosi nova roba”, kaže Korunoski.
Prodavci na pijaci tvrde da je voće i povrće na pijaci svežije od onog u marketima, jer se tamo proizvodi drže u hladnjačama, dok ih na pijaci nabavljaju „dan za dan”.
A kad krenemo u kupovinu, iako nam je obično draže da pazarimo domaće, najbitnije je upravo to da je proizvod svež i dosledan svojim prirodnim karakteristikama.
Tokom pazarenja se dešava da naiđemo na voće ili povrće nesrazmerne veličine u odnosu na onu na koju smo navikli. To su obično dugački krastavci, obimne pomorandže i paradajz...
Temeljne kontrole pre puštanja u promet
Direktor Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije Nebojša Milosavljević objašnjava za Sputnjik da sve voće i povrće mora da ispuni mnogobrojne uslove pre nego što uopšte dođe do prodavaca i da se zbog toga obavljaju temeljne kontrole. On dodaje da između voća i povrća na pijacama i u marketima nema posebnih razlika.
Kako kaže, u skladu sa dva zakonska propisa, na graničnim prelazima i carinama obavljaju se pregledi svake pošiljke svežeg voća, povrća i ostalih biljnih materijala i proizvoda od bilja.
To su Zakon o zdravlju bilja i Zakon o bezbednosti hrane. Po tim zakonima, fitosanitarni inspektori vrše pregled koji podrazumeva uvid u celokupnu dokumentaciju pošiljke, deklaraciju, vizuelne i kvalitativne karakteristike, kao i uzimanje uzoraka, kako bi se ispitala prisutnost pesticida, u skladu sa Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja.
Kako Milosavljević kaže — posebna pažnja posvećuje se upravo proveri količine ostataka sredstava za zaštitu bilja, jer sve voće i povrće može da bude potencijalni prenosnik patogena, odnosno, izazivača bolesti u organizmu.
Ako se na osnovu svih tih podataka utvrde nepravilnosti, sprovode se zakonom propisane mere.
GMO proizvodi zabranjeni Zakonom
Milosavljević eklatantno odbacuje mogućnost pronalaženja genetski modifikovanih proizvoda u prometu, jer su takvi proizvodi zabranjeni zakonom. On ističe da sve voće i povrće potiče iz konvencionalne proizvodnje, kao i da se na graničnim prelazima i carinama vrše posebne kontrole svih proizvoda za koje se zna da mogu da budu genetski modifikovani, pre svega soje i proizvoda koji je sadrže.
„Mi smo zemlja u kojoj nije dozvoljeno uvoziti GMO proizvode, a samim tim ni genetski modifikovano bilje. Zakonski propis jasno definiše uslove za uvoz takvog materijala i apsolutno se primenjuje na svakom graničnom prelazu i mestu carinjenja. Za sve bilje za koje je poznato da postoji i sa genetskom modifikacijom, sprovode se ispitivanja na genetsku modifikaciju. Naravno, ono bilje za koje u svetu ne postoji nijedan dokaz da je genetski modifikovano se uvozi bez potvrda”, objašnjava Milosavljević.
Sagovornik Sputnjika dodaje da veliki trgovinski lanci, nezavisno od državnih, vrše interne kontrole proizvoda koje stavljaju u prodaju i da to ukazuje na to da oni vode računa o tome šta stavljaju u promet.
Dovoljno proizvoda za domaće i strano tržište
Prema rečima našeg sagovornika, Srbija ima dovoljno voća i povrća da snabde i domaće i strano tržište. U našoj zemlji godišnje se proizvede oko 450.000 tona voća i povrća, od kojih se oko 250.000 izveze. Najviše se izvoze jabuke, breskve i nektarine.
„Teško je reći da li se nešto više izvozi ili se više koristi kod nas. Jednako su zastupljeni domaći i uvozni proizvodi. Ali, prosto, ponekad ekonomski interes prodavce nagoni da neki proizvod, pre svega sezonsko voće i povrće, uvezu u većim količinama, ali mislim da je domaća proizvodnja kod nas jednako zastupljena kao i strana, i da ona nikako nije van prodavnica, velikih marketa i pijaca”, tvrdi Milosavljević.