Istovremeno, turski zvaničnik je naglasio da Turska neće napustiti nijednu od svojih 12 osmatračnica u toj provinciji.
„Mi smo mnogo puta govorili da nećemo povlačiti svoju vojsku ni ljude odatle. Oni će nastaviti svoju misiju”, istakao je Akar.
Prema rečima turskog ministra, turski vojnici su dobili naređenje da preduzmu oštre mere kao odgovor na napade sirijske vojske.
Podsetimo, 3. februara je usled granatiranja sirijske vojske u Idlibu poginulo osam turskih vojnika i civila. Kako je izjavio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, kao odgovor na to stradalo je 76 sirijskih vojnika.
Ankara je u ponedeljak iznela saopštenje o neutralizaciji 101 sirijskog vojnika. Neutralizacija je usledila nakon što je pet turskih vojnika poginulo, a još pet ranjeno u granatiranju sirijske vojske. U utorak su turske vlasti saopštile da je poginuo još 51 sirijski vojnik.
Situacija u Idlibu
Rusija, Iran i Turska su se u maju 2017. godine u Astani (sada Nur Sultan) dogovorile o formiranju četiri zone deeskalacije u Siriji.
Od toga 2018. godine tri su prešle pod kontrolu Damaska. Četvrta zona, koja se nalazi u provinciji Idlib, kao i delovi susednih provincija Latakija, Hama i Alep zasad nisu zauzele vladine snage, a najveći deo je pod vlašću terorista iz „Nusra fronta”.
U septembru 2018. godine Rusija i Turska su u Sočiju potpisale sporazum o formiranju demilitarizovane zone u Idlibu, gde se nalazi više od deset raznih formacija. Najveća od njih je savez proturskih grupa „Nacionalni front za oslobođenje” i „Nusra front” –ukupno oko 30 hiljada pobunjenika.
Sirijska vojska je 26. januara 2018. godine počela da prodire prema zapadu Alepa zbog svakodnevnih terorističkih napada na civile u stambenim delovima grada, usled čega je poginulo desetine nedužnih civila.
Uporedo s eskalacijom, Ankara i neki njeni partneri krive Damask i Moskvu za napade na humanitarne objekte i turske vojnike. Zvanična Rusija i Sirija su više puta izjavljivale da je razlog nestabilnosti u regionu – delovanje terorista.