On je objasnio da Rusija nije mogla da glasa za rezoluciju koja podržava odluku Berlinske konferencije, jer trenutno „libijske strane nisu spremne da poštuju tu odluku“.
„Sumnjamo da će takvi ultimatumi podstaći Libijce da što pre postignu sporazum“, rekao je Nebenzja i dodao da Rusija iskreno želi da se rezolucije Saveta bezbednosti o Libiji poštuju.
„Želeli bismo da ovaj dokument bude održiv. Ali u to nemamo poverenja na osnovu teksta koji smo dobili. Stoga ga nismo mogli da je podržimo, a ako se ova rezolucija ne bude izvršavala, podsetićemo vas na ono što smo danas govorili. Dobili smo rezoluciju o Libiji, za koju ne postoji konsenzus. Izražavamo duboko žaljenje i razočaranje“, zaključio je on.
Prilikom glasanja za rezoluciju, Rusija je bila uzdržana, dok je ostalih 14 članica Saveta bezbednosti podržalo dokument.
Rezolucija sadrži zahtev „da sve zemlje članice UN ispoštuju embargo na oružje u Libiji, koji je uveden rezolucijom 1970, uključujući ukidanje svake podrške unajmljenom vojnom kontingentu i povlačenje čitavog vojnog kontingenta. Takođe se sve zemlje pozivaju da se „ne mešaju u sukob i ne preduzimaju mere“ koje ga pogoršavaju.
U Berlinu je 19. januara održana međunarodna konferencija o Libiji, na kojoj su učestvovali lideri Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Turske, Egipta i drugih zemalja, kao i Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Premijer Vlade nacionalnog sporazuma Libije Fajez Saradž i komandant Libijske nacionalne armije Halifa Haftar prisustvovali su samitu, iako ni tamo nije došlo do organizacije direktnih pregovora između njih.
Berlinska konferencija je održana nekoliko dana nakon međulibijske konferencije u Moskvi, na kojoj su učestvovali predsednici Rusije i Turske. Haftar je i rusku prestonicu takođe napustio bez potpisanog primirja sa predsednikom Vlade u Tripoliju Fajezom Saradžom.