„Prema poslednjim podacima, u zoni Idlib je likvidiran još 51 sirijski vojnik, uništena su dva tenka, jedno skladište sa oružjem i jedan protivvazdušni sistem. Jedan tenk je zarobljen“, navodi se u saopštenju.
U ponedeljak je Ministarstvo odbrane Turske saopštilo da je pet turskih vojnika poginulo, a pet ranjeno u granatiranju sirijske vojske na osmatračnicu u Idlibu. Kao odgovor na to, turske oružane snage pucale su na 115 ciljeva sirijske vojske i likvidirale 101 sirijskog vojnika.
Dana 3. februara u granatiranju sirijske vojske u Idlibu poginulo je osam turskih vojnika i civila. Kako je izjavio predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, 76 sirijskih vojnika bili su žrtve turskog odgovora na ove napade.
Erdogan je takođe rekao da je pozvao ruskog kolegu Vladimira Putina da izvrši pritisak na sirijskog predsednika Bašara Asada da sirijska armija prekine ofanzivu u provinciji Idlib i da se povuče sa turskih osmatračnica do kraja februara, zapretivši u suprotnom vojnim odgovorom.
Situacija na severozapadu Sirije
Rusija, Iran i Turska dogovorili su se u maju 2017. godine u Astani (sada Nur Sultan) o formiranju četiri zone deeskalacije u Siriji.
Tri zone su 2018. godine prešle pod kontrolu Damaska. Četvrtu zonu, koja se nalazi u provinciji Idlib, kao i delove susednih provincija Latakije, Hame i Alepa za sada nisu zauzele vladine snage, a najveći deo je pod vlašću terorista iz „Nusra fronta“.
U septembru 2018. godine Rusija i Turska su u Sočiju potpisale sporazum o formiranju demilitarizovane zone u Idlibu, gde se nalazi više od deset raznih formacija. Najveća od njih je savez proturskih grupa „Nacionalni front za oslobođenje“ i „Nusra front“ — ukupno oko 30.000 pobunjenika.
Sirijska vojska je 26. januara 2018. godine počela da prodire prema zapadu Alepa zbog svakodnevnih terorističkih napada na civile u stambenim delovima grada, usled čega je poginulo desetine nedužnih civila.