Ledeni prstenovi na površini jezera Bajkal uzrokovani su vrtlozima ispod ledene kore, otkrila je nova studija objavljena u časopisu koji se bavi proučavanjem voda. Studija se bavila formacijama od kojih neke imaju i do 7 kilometara u prečniku i čak su vidljive iz svemira.
Da bismo došli do zaključka, zajednički međunarodni tim istraživača iz Francuske, Rusije i Mongolije putovao je do jezera tokom dve godine, 2016. i 2017, kako bi izbušio rupe u ledu i pustio senzore u vodu ispod kore.
Čini se da jezero, najveći izvor slatke vode u svetu, ima dosta toplih vrtloga koji teku u smeru kazaljke na satu pod ledom.
Međutim, središte vrtloga obično ima najslabije struje, što objašnjava zašto centri ovih prstenova i dalje zadržavaju izuzetno gust led.
Njegova debljina već dugo omogućava ljudima da redovno idu preko jezera, rekao je glavni istraživač Aleksej Kurajev, docent iz Laboratorija za studije prostorne geofizike i okeanografije na Federalnom univerzitetu u Tuluzu.
Sami prstenovi emituju određene zvuke na nivou zemlje zbog prekrivanja ledom. Međutim, oni bi mogli biti veoma opasni. U stanju su da povuku čitave kombije, čak i manje kamione, i bukvalno ih „sahrane“ ispod ledene kore.
„To je veoma dugačko jezero, i ako želite da idete s jedne na drugu stranu, treba da pređete 400 kilometara u jednom smeru, a zatim 400 kilometara do druge obale. „Ali put preko leda ima samo oko 40 kilometara, tako da je izbor jasan“, rekao je Kurajev za „Lajv sajens“.
Senzori su merili temperaturu vode u vrtlozima, i ona je 1 do 2 stepena Celzijusa toplija od okolne vode, dok su sami vrtlozi poznati po obliku sočiva – nešto što retko javlja se u jezerima, ali je često u okeanima.
Prema Kurajevu, jezero Bajkal nije jedina lokacija koja ima takve ledene prstenove: obližnje jezero Hovsgol u Mongoliji i jezero Teletsko u Rusiji, takođe ih imaju.
Kourajev i njegove kolege, Družina ledenih prstenova, kako se u šali nazivaju, napisali su brošure, održali prezentacije i obavestili rusku Službu nacionalnog parka i Ministarstvo za vanredne situacije o svojim nalazima.
Istraživači takođe ažuriraju svoju veb-stranicu sa satelitskim slikama novih lokacija sa ledenim prstenom.
Naučnici su se dugo trudili da utvrde kako su ledeni prstenovi nastali. Prema jednoj od najrasprostranjenijih teorija, mehurići metana sa dna jezera bili su odgovorni za pojavu ovih prstenova. Ali Kurajevljev tim je odbacio tu ideju, ističući da neki od ovih ledenih prstenova potiču iz plitkih tačaka jezera, u oblastima u kojima nije poznata emisija gasova.