Dnevna potrošnja kokaina u Zagrebu prošle godine bila je 234,5 miligrama na 1.000 stanovnika, pokazala je analiza otpadnih kanalizacijskih voda koju svake godine radi Institut „Ruđer Bošković“, prenosi „Slobodna Dalmacija“. To znači da se u glavnom gradu Hrvatske, koji ima blizu 800.000 stanovnika, godišnje potroši oko 68,5 kilograma ove droge.
Cena jednog grama kokaina u Zagrebu se kreće od 80 do 105 evra, tako da Zagrepčani na ovu drogu godišnje potroše između 5,84 i 7,19 miliona evra.
Dnevna potrošnja kokaina od 234,5 miligrama na 1.000 stanovnika čak 300 odsto je veća nego u 2014. godini, kada je ista analiza pokazala da Zagrepčani troše 77,4 miligrama kokaina na 1.000 stanovnika godišnje.
Pored kokaina, Zagrepčani dosta koriste i druge droge: na 1.000 stanovnika dnevno se troši 76,1 miligram amfetamina i 29,8 miligrama ekstazija. I dok potrošnja amfetamina stagnira, a ekstazija opada, korišćenje kokaina drastično raste.
Kako je izjavio bivši šef Ureda za zloupotrebu droga Željko Petković, popularnost kokaina u Zagrebu je posledica svetskih trendova.
„Proizvodnja kokaina u svetu je rekordna. Kokaina ima sve više, ali cena mu ne pada, dok je rapidno porastao njegov kvalitet“, izjavio je Petković.
Prema Evropskom izveštaju o drogama, kokain u Hrvatskoj konzumira 1,6 odsto mladih između 15 i 34 godine. Stručnjaci kažu da njegova potrošnja raste jer je postao sve dostupniji, a može se naručiti čak i kućna dostava preko interneta, odnosno takozvanog dark veba.
Kako je izjavio dr Slavko Sakoman, autor hrvatske Nacionalne strategije suzbijanja zloupotrebe droga, „kokain više nije elitna droga kao nekad“.
Na pitanje znači li porast konzumacije tako skupe droge da materijalni standard u Hrvatskoj raste, dr Sakoman odgovara: „Raste broj ljudi koji propadaju“.
„Takvih ljudi ima na hiljade. Imamo porast broja konzumenata, i to značajan. Uz to je i kokain bolje čistoće, jer se dilerski lobiji nadmeću ko će ponuditi bolju robu. Mnogi uzimaju kokain samo vikendom, pa neko vreme mogu da izdrže ritam posla i rada, a neki ga uzimaju upravo da bi mogli da izdrže naporan ritam rada, ali onda brzo propadaju“, kaže dr Sakoman.