Iako niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko Crnogoraca živi u Srbiji, mnogi se od popisa do popisa različito izjašnjavaju: jednom su Crnogorci, drugi put Srbi, a sva udruženja okupljena su u Nacionalnom savetu crnogorske nacionalne manjine.
Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine, angažuje se u vezi sa negovanjem kulture, običaja i pisma, odnosno nacionalnog identiteta Crnogoraca. Iako se verska pitanja ne pominju, ovo telo je još letos negativno reagovalo na predlog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.
Otimanje svetinja napad na identitet
Predsednik Saveta Dragoljub Malović zbog toga je pretrpeo teške kritike Crnogorske partije Srbije, a za Sputnjik kaže da je bilo potpuno logično da se Savet bavi tako važnim pitanjem, jer je neodvojivo vezano za identitet.
„Četrdeset odsto Saveta je za Zakon, to su takozvani ortodoksni Crnogorci, a ima i ortodoksno srpski orijentisanih. Savet je vrlo problematičan što se tiče jedinstvenog stava — njega nema, ali većina je za to da se taj Zakon koriguje i zato smo reagovali“, objašnjava Malović.
On dodaje da mu je drago što se ispostavilo da je njegov lični, ali i većinski stav Saveta o otimanju imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi gotovo identičan rezultatima ankete sprovedene u Crnoj Gori.
„Velika većina građana Crne Gore, njih 62 odsto, ne podržava Zakon o slobodi veroispovesti, dakle — naš stav je isti kao stav Crnogoraca koji tamo žive“, kaže Malović.
„Niko neće oduzeti Crnoj Gori državnost, mi smo ove godine slavili hiljadu godina njene državnosti, ali sadašnja politika i put kojim su krenuli — to me čudi. Crnogorsko rukovodstvo je mudro, nije jasno zašto su se dotakli verskih pitanja — kad se dira u veru, naš narod je najosetljiviji, isto kao i ruski. Zašto su se dotakli nečega što je isto hiljadu godina, trebalo je tako i da ostane“, ističe Malović.
Na poslednjem popisu se samo u Subotici 1412 građana izjasnilo da su Crnogorci. Oni su okupljeni u najvećem udruženju u zemlji, koje je nedavno posetio i ambasador Crne Gore Tarzan Milošević.
Crnogorci su i muslimani, Albanci i Mađari
Predsednik Udruženja Crnogoraca Subotice Rade Bulatović za Sputnjik kaže da oni koji se u tom gradu izjašnjavaju kao Crnogorci misle pre svega na geografski, a ne na pojam nacije, te da je situacija slična u ostalim gradovima u Srbiji.
Subotičani su preko Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine izneli stav da se protive usvajanju Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Tako smo pokazali i zabrinutost za naše rođake, prijatelje, kumove i roditelje koji žive u Crnoj Gori.
„Ako se nastave odluke slične ovoj sa usvajanjem tog Zakona, pa dokle ćemo doći — da nam zabrane da odemo kući, da ih posetimo“, kaže Bulatović.
„U našem udruženju ima Bošnjaka, mi smo ih ranije zvali muslimani, jer su to naša braća čiji su preci promenili veru u starom kraju. Tu su i ljudi čije su majke Albanke, a očevi Crnogorci ili Srbi — oni su članovi našeg udruženja. Crnogorci su se ovde često venčavali sa Mađaricama, to se smatralo idealnom kombinacijom. I njihova deca su naši članovi, a nisu došli iz Crne Gore“, objašnjava Bulatović.
Članovi Udruženja su i ljudi iz mesta Lovćenac, koje je poznato po tvrdoj „Montenegro struji“.
„Oni se smatraju pravim Crnogorcima, ali ne postoji činjenica kojom mogu to da potvrde“, kaže Bulatović.
„Kada ih pitam: ’Kako su se vaši đedovi sahranjivali?‘, kažu: ’U crnogorskom odijelu, sa crnogorskom kapom‘. A kada ih pitam: ’Kako je izgledala kapa?‘, kažu: ’Aj’ đavole, šta me to pitaš‘. Zna se da je crnogorska kapa bila sa četiri ocila. Vrlo je fino Momir Bulatović pre izvesnog vremena rekao, mislim baš na Sputnjiku u nekoj kolumni: ’Znate šta je zajedničko onima na Cetinju i, recimo, u Beranama — svi vide Beograd kao buduću destinaciju‘“, kaže Bulatović.
Bez podrške zvanične Srbije
Dragoljub Malović nam kaže da je na nedavnom sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, koja koordinira radom svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali i od ministra za državnu upravu Branka Ružića tražio pomoć zbog aktuelnih dešavanja u Crnoj Gori.
„Udruženja su se digla protiv tog Zakona, mi moramo pomoći, ali se Savet ne bavi politikom“, objašnjava Malović.
„Zato je premijerka vrlo mudro prećutala kada sam se požalio da smo mi kao Crnogorski nacionalni savet sada između čekića i nakovnja i da ne znamo kako da reagujemo. Od nje sam tražio materijalnu podršku da pomognemo naša udruženja, ne političku. Političari neka raspravljaju. Nas finansira Republika Srbija, iz njenog budžeta dobijamo novac, Crna Gora nam ništa ne daje. Ako neko udruženje u Kuli, Vrbasu ili Beogradu organizuje litiju — ne može da očekuje od zvanične Crne Gore da mu pomogne, pa se oni obraćaju nama“, objašnjava predsednik Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine u Srbiji.
U Savetu su sigurni da će Podgorica povući sporni Zakon o slobodi veroispovesti. Računaju na činjenicu da je donet u izbornoj godini i da će vlasti biti primorane da ga stave van snage, da ga povuku i izmene sporne stavke kojima se otima imovina Srpske pravoslavne crkve.