Tekst prenosimo u celini:
Ovo bi ličilo na divan gest engleske politike prema Srbiji, da to nije ruganje onima koje je Gordi Albion već više puta nasamario.
Od Dizraelija, slavnog predsednika vlade Ujedinjenog Kraljevstva, koji je u srpskom ustanku pod Karađorđem, za oslobođenje od Turskog ropstva video opasnost po interes njegove zemlje na Balkanu, pa do nedavnog britanskog zahteva da se Srbija zvanično proglasi za genocidnu zemlju, postoji dugi niz akcija ove velike sile, koja je radila na tome da nam bude što bolje, odnosno bila aktivni učesnik svih pokušaja osporavanja srpskih vitalnih interesa.
Prvi srpski ustanak pod Karađorđem je ostatku sveta ukazao na postojanje Srba, o kojima su poslednji put čuli jako davno, onda kada je pala Srbija pod Tursku okupaciju u 15. veku.
Od tada Srbi ne postoje u evropskoj geopolitici. Veliki zemljotres izaziva pojava nekakvog Karađorđa, na čelu do tada nepostojećeg pravoslavnog naroda, koji će se, ako se oslobodi ropstva i stvori državu, neminovno okrenuti svojoj braći po krvi i veri, Rusima. To nikako nije smelo da se desi i zato će Britanija i Napoleon sve učiniti, kako bi pomogli Turskoj, odnosno pomogli svojim interesima na Balkanu. Vekovna granica na Drini između Osmanlijske imperije i Austrougarske carevine, bilo je idealno rešenje za Zapad, jer je tako Rusija bila van uticaja na Balkanu.
Sumnje u lepe namere
Žilavom borbom, žilavi srpski narod uspeva korak po korak da preživi i opstane kao najveći narod na Balkanu i tako postaje nezaobilazan faktor u rešavanju bilo kojeg problema na ovim prostorima. Ali problem nastaje zato što Zapad insistira da je njegov interes na ovom prostoru, važniji od vitalnih interesa naroda koji tu žive.
Po izjavi britanske ambasadorke u Beogradu, stekao bi se utisak da je Zapad, Srbiji oduvek želeo sve najbolje. Engleska želja da nas što pre uvali u Evropsku uniju, iz koje je ovih dana pobegla glavom bez obzira, a iz koje se najavljuje napuštanje još nekoliko zemalja, stavljaju veliku sumnju u ovu lepu nameru.
Britanija je takođe, uz podršku Zapada, a očigledno iz najboljih namera prema Srbima, stvorila državu Jugoslaviju, a nije dopustila stvaranje države Srbije, što bi bio logičan ishod posle velike srpske pobede u Prvom svetskom ratu. Tako je ciljno stvorena rak-rana srpskom narodu, čiju će metastazu kontrolisati Zapad i sprovesti je u delo krvavim raspadom druge Jugoslavije.
Organizuje se zatim puč 27. marta u Beogradu kako bi Srbi ginuli za Britanske interese u Drugom svetskom ratu koji sledi, da bi samo četiri decenije kasnije, kad Zapad razbija Jugoslaviju, Srbija bila stavljena na stub srama od strane Zapada u korist bivših nacističkih republika Hrvatske i Bosne, protiv kojih se borio rame uz rame sa Srbijom. Ali interes Zapadnih sila je ovog puta nalagao da za Srbiju nema pravde, jer stabilna i jaka Srbija znači stabilan i jak uticaj Rusije na Balkanu.
Iz najboljih namera prema Srbima, Čerčil u Drugom svetskom ratu odlučuje da odbaci srpskog generala Dražu Mihajlovića, a prigrli komunistu, Tita, iako se srpski kralj Petar Prvi sklonio od Nemaca u London! Kad su Čerčilu rekli da će u tom slučaju u Jugoslaviji zavladati komunizam, odgovorio im je: „Pa nećete vi tamo živeti!“ Da je Draža bio pobednik, Srbija bi tada logično bila bliska Rusiji, pa bi Engleska strategija na Balkanu teško funkcionisala.
U nama gori vatra...
Na samom kraju Drugog svetskog rata, britanska avijacija intenzivno bombarduje sve srpske gradove, od Beograda do Nikšića, ubijajući veliki broj nevinog stanovništva i praveći ogromna razaranja. Ova bombardovanja savezničkog naroda nemaju nikakvo strateško opravdanje, osim pomoći komunistima da lakše uzmu vlast, kako bi nam još jednom bilo što bolje.
Najzad, Britanija prošle godine sa velikim žarom insistira da se Srbija proglasi za genocidnu državu, kako bi nam opet bilo što bolje! Borila se Engleska sa istim entuzijazmom da Srbija dobije tu titulu, kao sada što izgara u naporima da Srbija što pre uđe u Evropsku uniju, koju je ona napustila! Svi ti vekovni napori, ove velike sile sa zadivljujućom kulturnom baštinom, za malu i siromašnu Srbiju, kako bi joj bilo što bolje, primer su retkog cinizma i neskrivenog i nesvakidašnjeg neprijateljstva. Hvala Britaniji za sve napore koje je činila i dalje čini za našu sreću!
Postanimo svesni svoje duhovnosti, koja je naša najveća snaga! Naš spas se nalazi, pored bliskosti sa Rusijom, pre svega u nama i u našem duhu. Veličanstvene litijepo Crnoj Gori nam daju hrabrost i nadu da u nama gori vatra koja će nas održati u životu i spasiti od zla.