Bilejeva dodaje da je 90-minutni dokumentarac, koji su režirali Vad el Katib, „dopisnica“ britanskog „Kanala 4“ i engleski režiser Edvard Vots, jednoglasno hvaljen u mejnstrim medijima i da bi lako mogao da osvoji Oskara za najbolji dokumentarni filma na večerašnjoj dodeli.
„Ali, da li film zaista predstavlja nepristrasnu sliku sukoba ili samo stranu priče koja odgovara zapadnom narativu o ratu u Siriji“, pita se Bilejeva, koja je 2018. proglašena za jednog od 238 najcenjenijih novinara u Velikoj Britaniji, a prošle godine je bila među dobitnicima nagrade „Serena Šim“ za beskompromisni integritet u novinarstvu.
Prenosimo deo teksta Bilejeve, objavljenog na portalu RT.
Okupacija oružanih formacija predstavljena kao sloboda
Istočni Alep bio je područje grada u kome su vladale naoružane ekstremističke grupe pet godina. Za to vreme naoružani militanti su se mešali i međusobno sukobljavali u mafijaškom stilu obračuna bandi za teritorije, status, finansije i kontrolu nad stanovništvom. Dominantna sila bila je Al Kaida, odnosno Nusra front.
Veoma mali broj novinara mogao je bezbedno da uđe u ovu opustošenu zonu kojom su vladale brutalne ekstremističke grupe. „Kanal 4“ angažovao je sirijskog „simpatizera revolucije“, ženu s kamerom Vad el Katib, i njenog navodnog supruga „doktora“ s pseudonimom Hamza el Katib (pravo ime Zahed Katurji) ne bi li kao „građanski novinari“ režirali događaje za zapadnu javnost.
Veliki broj izveštaja Vad je poslala „Kanalu 4“, koji je, navodno, beležio svakodnevni život u Istočnom Alepu, koji je bio pod kontrolom terorističkih grupa. „Kanal 4“ je sakupio te izveštaje i ponovo ih objavio, bez ikakvih nezavisnih provera i istraga.
Alep je „Kanal 4“ nazvao novom „Gernikom“, a izveštaji su bili potpuno jednostrani i partizanski naspram „umerenih pobunjenika“, koji su, prema britanskoj TV mreži, bili „nesrazmerno“ na meti „diktatora Asada“ i Sirijske arapske armije.
Stvarnost za novinare poput mene, koja sam provela dosta vremena u zapadnom Alepu sa sirijskom armijom koja je udomila milion i po civila, uključujući oko 500.000 iz Istočnog Alepa koga su osvojili naoružani militanti 2012, bila je dijametralno suprotna od narativa „Kanala 4“ i većine državnih medija na Zapadu.
Alep je, kako kažu stanovnici, od prvog dana bio protiv „revolucije“.
Za „Kanal 4“ terorizam i ekstremizam su normalne pojave
Izveštavanje „Kanala 4“ predstavljalo je sektaške grupe koje su deci odsecale glave i vršile etnička čišćenja kao „buntovnike s razlogom“. U izveštaju iz 2016. „Alep: Blizak pobunjenicima“ Krišnan Guru Murti sledi nikoga drugog do pripadnike grupe Nur el Din Zinki, formirane od strane SAD, odgovorne za užasne javne torture i odsecanje glave dvanaestogodišnjem dečaku iz Palestine, Abdulahu, u julu 2016.
U istom izveštaju čini se da je Murti legitimisao strategiju masovnih bombaških samoubilačkih napada kao čin „odbrane“, ne pominjući da su mete mnogih bombaša-samoubica bile naseljena područja. „Kanal 4“ je uklonio taj izveštaj nakon što je utvrđeno da su njegovi protagonisti počinili ratne zločine.
„Za Samu“ je kompilacija izveštaja „Kanala 4“ pod nazivom „U Alepu“, vešto pretvorenih u dugometražni dokumentarni film koji je već osvojio BAFTA nagradu za najbolji dokumentarac i nominovan je za Oskara.
Posvećen Vadinoj ćerki, dokumentarac se može opisati kao groteskno pogrešno predstavljanje života u Alepu pod tiranijom naoružanih sektaških grupa. Svako ko pogleda ovaj film mogao bi da pomisli da je Istočni Alep bio „slobodna zemlja“ pod tiranijom i opsadom sirijske vlade. Film doslovno briše Nusra front iz scenarija, a grupe poput Nur el Din el Zanki i njihove zločine ne pominje.