Dok iz Podgorice stižu različite poruke o odlaganju primene Zakona o slobodi veroispovesti kojim se otimaju srpske svetinje, vladika Joanikije za Sputnjik poručuje: „Borba je tek počela. Nema odustajanja!“.
Sa episkopom budimljansko-nikšićkim razgovarali smo u Vukovoj zadužbini, nakon što mu je uručena „Povelja Prosvjete“ za doprinos u očuvanju srpskog identiteta i sabornosti srpskog naroda.
Kažete da smo u borbi za srpske svetinje još daleko od trijumfa. Koji je glavni uslov srpske Crkve da sedne za pregovarački sto sa vlastima Crne Gore?
— Naš uslov je da se Zakon povuče ili da se radikalno izmeni, da se iz njega uklone sve diskriminatorne i necivilizacijske odredbe. U suštini, pisan je sa zlom namerom i kao takav je u celini neupotrebljiv, iako u njemu ima pojedinih odredbi koje su potpuno prihvatljive. Međutim, ako je nešto nastalo sa zlom voljom, bolje je da se ukloni, pa da se tako ukloni i zla volja, pa da onda pričamo normalno, iskreno i otvoreno. Da kroz dijalog dođemo do najboljeg rešenja na obostrano zadovoljstvo.
Čini se da je problem u tome što oni koji se trenutno postavljaju kao vaši neprijatelji nisu u stanju da do kraja razumeju šta narod u Crnoj Gori zapravo traži. Ne razumeju suštinu te borbe...
— Očigledno da ne razumeju, pre svega tajnu vere koja ima tu silu da se bori sa zlom, jer vera raspolaže i sa istinom i sa Božijom svetlošću i milošću. Ako je vera gonjena, ona zapravo jača kroz tu borbu. Nama ovo nije nešto nepoznato, ali nepoznato je onima koji su ovo zlo proizveli i misle da se sa verom može trgovati. Misle da je vera prevaziđena stvar i tako se ponašaju. Interesantno je da su na potpuno drugačiji način rešili pitanja drugih vera u Crnoj Gori, potpuno u skladu sa međunarodnim standardima, a Zakon je zapravo jedna boljševičko-nacističko- komunistička tvorevina. Ovo je formulacija jednog uglednog nemačkog profesora koji ga je čitao. Da ovakav Zakon primene na većinsku veru, to je prosto nepojmljivo.
Devojčica je policajcu rekla: „Čiko, nemoj da se smeješ“
O odlučnosti vlasti da ne popusti govore represivne mere preduzete protiv sopstvenog naroda, privođenja ljudi, suzavac, suspenzije sa posla... Kako uspevate da sve držite pod kontrolom, tolika masa, a nije zabeležen ni jedan incident na strani koja traži pravdu?
— Pozvali smo narod na hrišćanski otpor ovom zlu, sa molitvom i za naše neprijatelje, za sve ljude učesnike u ovim našim velikim svečanim skupovima. Organizaciju na litijama ne činimo samo mi, već svi učesnici. Jedan otac nosio je dete oko svog vrata, neki policajac se nasmejao toj devojčici, a ona njemu kaže: „Čiko, nemoj da se smeješ, ovo je mnogo ozbiljna stvar“. Dakle, od starca do deteta, svi su prožeti jednim duhom, vide da se dešavaju ozbiljne, sudbinske stvari u Crnoj Gori, da se Crna Gora probudila, da je jedan novi talas vere i živog duhovnog nasleđa zapljusnuo naš narod. Ali, rano je za bilo kakvo slavlje, ova će borba trajati dugo. Znamo na koji način se organizovala druga strana da nas ugrozi. Potpuno smo svesni opasnosti za našu veru, naročito za ljude koji izlaze na litije. Verujemo u pobedu dobra, ne želimo da u njoj bude pobednika i pobeđenih, želimo da trijumfuje dobro, pravda, istina i bratska ljubav i sloga.
Imali smo odluku vlasti da policija ne obezbeđuje litije, pa je ona naglo promenjena, plašite li se da bi nekakav namerno izazvan incident mogao da bude iskorišćen da se litije zabrane?
— Naša policija pokušala je da izbegne svoju obavezu, koju ima po zakonu, nju narod plaća, finansira celu državu. Državne službe moraju da rade svoj posao, moraju da obezbeđuju javni red i mir na tako velikim skupovima, naročito ako su opravdani, utemeljeni na pravim, istinskim razlozima. Znamo šta sve može da se dogodi, ne daj Bože, ako bi se nešto otrglo kontroli. Sigurno neće biti incidenata sa naše strane. To može da se inscenira, da neko sa druge strane zloupotrebi, ali šta da radimo. Mi se moramo boriti.
Optimista ste da će biti razgovora. Vidite li predstavnike vlasti kako dolaze na Cetinje ili mitropolita Amfilohija kako ulazi u zgradu vlade? I da li je to simbolički bitno?
Mi smo uvek optimisti kad nam je najteže, jer nas krepi sila naše svete vere. Kako god bilo, dijalog je neophodan, ali mi zastupamo iskreni, konstruktivni, svestrani dijalog o svim ključnim pitanjima, a ne da razgovaramo o tome na koji će se način Zakon primenjivati. To vam je isto kao da vam neko kaže — sutra dolazim da otmem tvoju kuću, ali samo da se dogovorimo da li da ti je otmem silom ili da mi je ti dobrovoljno predaš. Ne može na takav način da se razgovara sa našim narodom. Ne može na takav način da se razgovara sa starim mitropolitom Amfilohijem, koji je toliko uradio za Crnu Goru. Sve što je uradio ostaće Crnoj Gori. Ona se može ponositi onim što su mitropolit Amfilohije i naše sveštenstvo uradili, sve smo radili za naše potomstvo, za našu veru, za našu državu.
Kada ste se zahvaljivali na Prosvjetinoj nagradi više puta ste rekli — treba nam vaša podrška. Kakva Vam podrška treba i kome ste se zapravo obratili?
— Najvažnija stvar koja se dogodila je što je ovaj naš problem probudio i naš narod, sve Srbe u našoj velikoj, široj otadžbini, ali i sve hrišćane u svetu koji su sagledali da se ovde ugrožava sloboda vere. Samo razumevanje našeg problema — to je već velika podrška, a naročito kada se i u drugim gradovima van Crne Gore, u Srbiji, Republici Srpskoj, po dijaspori organizuju velike svečane litije u odbranu vere, ne samo u Crnoj Gori, već svuda u svetu. Dublje gledano, vidimo da je pravoslavlje napadnuto na svim meridijanima. Evo prilike da se objedinimo svi, da izađemo iz svih naših kriza, od Ukrajine do Crne Gore, preko Sirije i drugih meridijana.
Redovno pratimo Sputnjik
Čuli smo poruke sa Svete Gore, ima li poruka iz drugih pravoslavnih crkava za koje mi još ne znamo?
— Dobili smo otvorenu podršku Vaseljenske patrijaršije i od Ruske pravoslavne crkve, a oni nisu baš u najboljoj komunikaciji, ali po ovom pitanju su zauzele isti stav. Naravno, Ruska Pravoslavna Crkva, kao nama najbliža, više puta je pokazala razumevanje za naš problem. Mnogo puta su do sada skretali pažnju da ovaj Zakon treba da se donese uz poštovanje Ustava Crne Gore i međunarodno prihvaćenih standarda koji regulišu ovu materiju. Takođe smo dobili podršku Jerusalimske patrijaršije, zapravo — dobijamo podršku od celog pravoslavlja.
Dakle, Vaša poruka je — nema odustajanja?
— Borba traje i nastaviće se. Uz Božiju pomoć ćemo se boriti i pobediti.
Moram na kraju da Vas pitam — pratite li Sputnjik?
— Skoro redovno.