„Zemlje kao što su Mađarska i Poljska upravo pozivaju na drugu opciju, a takođe i Češka, jer one nisu bez razloga odbile da prihvate evro i uopšte nemaju nameru da to urade“, izjavio je ekonomista.
Prema rečima eksperta, ove zemlje su primer da je visok nivo ekonomskog rasta ostvariv i izvan granica evrozone.
„Životni standard u zemlji kao što je Poljska je veći nego u Bugraskoj, ali je rast BND (bruto nacionalnog dohotka) u 2018. godini premašio pet odsto. Mi jedva ostvarujemo i 3,5 odsto. Evro neće poboljšati ovu situaciju, već sasvim obrnuto. Evrozona se pretvara u crnu rupu, koja guta svaku nadu u ekonomski napredak, a naši političari nas strmoglavo i nerazumno tuda vode – uprkos sumnjama sopstvenih birača“, istakao je ekspert.
U januaru je sociološka agencija „Trend“ na zahtev portala „EKIP“ (Ekspertski klub za ekonomiju i politiku), čiji je Vuldžev glavni urednik, sprovela sociološku anketu, prema kojoj uvođenje evra podržava samo 19 odsto stanovništva. Pedeset odsto ispitanika je protiv, dok 60 odsto Bugara smatra da je lev stabilnija valuta. Pedeset četiri odsto anketiranih traži referendum o pripajanju evrozoni.
Pre toga je bugarski predsednik Rumen Radev izjavio da pripajanje evrozoni preti da izazove smanjenje životnog standarda građana i kao primer je naveo Italiju i Grčku. Premijer Bojko Borisov pak smatra da ne postoji zemlja koja bi uvela evro i „živela gore od drugih članica EU“.