Prema rečima Aleksandra Kubiškina, profesora na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu, sve što je povezano sa Venecuelom, SAD posmatraju pod mikroskopom, a naročito aktivnosti ruskih kompanija, među kojima je i „Rosnjefta“, koje ne samo da pomažu Venecueli da preživi u uslovima teških sankcija, već i aktivno sarađuju sa venecuelanskim energetskim sektorom, što je direktna pretnja američkim interesima.
„Za vreme Uga Čaveza Venecuela je bila jedan od najvećih izvoznika nafte u SAD. U skladu sa tim i trenutnom strategijom SAD, koje pokušavaju da uspostave kontrolu nad svim važnim izvorima i izvoznicima sirovina, Amerikancima je izuzetno važno da na vlast dovedu liberalnu vladu Gvaida, poznatog opozicionog lidera, i da ubede ceo svet da je Maduro uzurpirao vlast“, rekao je ekspert.
Američke pretnje Rusiji mogu imati suprotan efekat
„Šanse za uvođenje sankcija protiv ’Rosnjeftu‘ su male, jer bi to ugrozilo i američke interese“, smatraju eksperti. Rusija ne samo da je jedan od najvećih izvoznika nafte na američko tržište, već i američka energetska kompanija „Ekson mobil“ poseduje oko trideset odsto akcija „Rosnjefta“.
„Ako sankcije budu uvedene protiv ’Rosnjefta‘, one će pogoditi i američke interese, i zato su Amerikanci oprezni. Tramp nikada neće uvesti sankcije protiv kompanija koje direktno sarađuju sa američkim ili rade sa njima u istoj oblasti. ’Deripasku‘ i ’Rusal‘ su dobar pokazatelj“, objašnjava ekspert.
Zbog toga nezadovoljstvo američke administracije i pretnje američkog specijalnog izaslanika za Venecuelu Eliota Ambrasa nisu nikakva novost. On je još oktobra prošle godine izjavio da „Rosnjeft“ pomaže Karakasu da proda dobijenu naftu i na taj način podržava režim Madura, iz čega se može zaključiti da Kremlj vodi spoljnu politiku koja je direktno usmerena protiv Vašingtona.
Američki list „Blumberg“ piše da, bez obzira na sve izjave američkih zvaničnika, specijalnih izaslanika, pa i savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O'Brajana o potrebi za preduzimanje mera protiv „Rosnjefta“, veći deo političkog establišmenta smatra da to nije dobra ideja, jer može dovesti do „haosa na međunarodnom tržištu“ i rasta cene nafte. Sa ovim stavom su saglasni i ruski eksperti, koji kao primer navode indirektni efekat koji su američke sankcije protiv Venecuele i Irana imale na izvoz ruske nafte, koji se upravo zbog toga povećao nekoliko puta.
Ipak ne treba zaboraviti da se u Americi sve vrti oko izbora i izborne kampanje, koja u velikoj meri zavisi i od podrške biznis krugova, koji su, naročito u okviru Republikanske partije, zainteresovani za očuvanje odnosa sa Rusijom i ruskim biznisom.
„Odnosima između Rusije i SAD upravlja rukovodstvo iz senke — s jedne strane imamo retoriku Trampove administracije, a sa druge strane signale koji dolaze od poslovne zajednice koja ne želi da raskida odnose sa ruskim partnerima, ni kada je reč o kosmosu i titanijumu, ni o obojenim metalima, ali ni o nafti, bez obzira na konkurenciju na tržištu tečnog gasa“, objašnjava ekspert.
Amerika gubi uticaj u Latinskoj Americi
Amerikanci su nezadovoljni jačanjem ruskog uticaja u Latinskoj Americi, ali i rezultatima svojih napora da slome vlast u Venecueli i u drugim zemljama, kao što su, na primer, Nikaragva i Kuba, koje za njih predstavljaju trn u oku.
„Postoji lanac od tri države čiji politički režimi ne zadovoljavaju Vašington. U Boliviji su uspeli da sa vlasti skinu Moralesa i mobilizuju unutrašnju opoziciju, a sada preduzimaju manevre prema Venecueli“, rekao je ekspert.
Amerikancima je najveći problem u Venecueli što armija još uvek podržava Madura i što postoji jaka podrška politici koju je nekada sprovodio Čavez. Ako Maduro ne napravi krupne ekonomske greške, njegove pozicije će i u budućnosti ostati stabilne. Amerikanci su toga svesni i nastoje da sankcijama i pritiskom utiču na sve države koje održavaju bilo kakve, a naročito ekonomske odnose sa Venecuelom. Rusija je prva na udaru, jer se američka spoljna politika prema Rusiji zasniva na konstantnom pooštravanju sankcija.