U njih spadaju pandemije prirodnog i veštačkog porekla, nuklearni napad, kao i kolaps električne mreže, koji bi doveo do dezorganizovanosti društva.
Amerika je zemlja koja po troškovima za odbranu prevazilazi sve druge svetske države. Zbog toga američka vojska imanajveći stepen borbene gotovosti i opremljenosti na planeti.
„I pored toga, SAD preti čitav niz egzistencijalnih opasnosti, za koje Vašington nije spreman, pri čemu se pod ’egzistencijalnim‘ pretnjama podrazumevaju one koje mogu faktički da onemoguće dalje funkcionisanje demokratske vladavine u zemlji“, piše „Forbs“.
Ove pretnje se pominju u nacionalnoj strategiji SAD samo ovlaš — ili zato što se nikada nisu dogodile u realnosti ili zato što za njih ne postoje jednostavna rešenja.
„Nažalost, ranjivost SAD, kada su u pitanju opasnosti, može u budućnosti poslužiti američkim neprijateljima kao mogućnost da joj nanesu efikasne udarce“, piše „Forbs“, predlažući pažljiviji uvid u te pretnje.
Pandemije veštačkog porekla
Pandemije su epidemije kojima su pogođene mnoge oblasti ili, čak, ceo svet. U poslednjih nekoliko vekova u istoriji je ostalo zabeleženo nekoliko takvih pandemija koje su odnele živote miliona ljudi. Jedan od takvih slučajeva se dogodio 1918. godine, kada se pandemija španske groznice, koja se prvobitno pojavila u Kanzasu, proširila na ceo svet i ubila od 50 do 100 miliona ljudi.
Slične infektivne bolesti, kao što je trenutna epidemija koronavirusa, prirodna su pojava, prouzrokovana spontanim mutacijama. Međutim, sada je po prvi put u istoriji moguće konstruisati ove mutacije u laboratorijskim uslovima, ukrštajući zaraznost sezonskog gripa sa smrtonosnim osipom.
Pored ovoga, pomoću sintetičke biologije je moguće stvoriti i apsolutno nove uzročnike bolesti, koje niko nikada ranije nije video. Instrumenti i genetski materijali koji su potrebni za slične eksperimente dostupni su svima koji imaju par stotina dolara i vremena za internet.
U izveštaju o biološkoj odbrani, koji je bio sastavljen uz podršku obe američke partije uoči inauguracije Trampa, sadržano je upozorenje da su SAD „katastrofalno nepripremljene“ za borbu protiv sličnih velikih incidenata svih vrsta. Aktuelna administracija je priznala da postoji ta pretnja, iako je za borbu protiv nje izdvojila skromna sredstva.
„Ako se novi uzročnik zaista proširi među stanovnicima SAD, nezavisno od toga da li je prenosilac strana država ili nedržavni subjekat, pitanje je da li će Vlada moći da preduzme efikasne mere pre nego što umre veliki broj ljudi. U jeku španske groznice 1918. godine je u Filadelfiji samo za nedelju dana umrlo 4.597 ljudi“, upozorava „Forbs“.
Nuklearno oružje protiv koga nema zaštite
Nuklearno oružje je najmoćniji instrument u ratovanju u ljudskoj istoriji. Jedna jedina ruska bojeva glava koja padne na veliki američki grad može da ubije stotine ljudi i da izazove sveopštu paniku.
„Rusija trenutno raspolaže sa više od hiljadu ovakvih bojevih glava koje su uperene prema Americi“, piše list.
Amerika neće biti u mogućnosti da se odbrani od ruskih ili kineskih napada velikih razmera. Umesto toga, Vašington računa na doktrinu međusobnog uništenja koja podrazumeva potencijalnu nuklearnu agresiju. Upravo zbog ovoga, SAD raspolažu najrazličitijim arsenalom nuklearnog oružja, iako samo 1 odsto svog budžeta za odbranu troše na zaštitu od nuklearnog oružja, pre svega, kako bi uzvratile na eventualni ograničeni severnokorejski napad.
Mnogi stručnjaci su saglasni da je stvaranje efikasne odbrane protiv nuklearnog napada velikih razmera besmisleni poduhvat. Ovo se objašnjava time da nuklearno oružje ima toliku razornu moć da je prikupljanje arsenala za odbranu mnogo jeftinije, nego formiranje zaštite od njega.
Međutim, ovde je problem u tome što ne mogu sve nuklearne države zdravorazumski da postupaju. Neke ne mogu ispravno da procene rizike, neke ne mogu da zadrže prisebnost u kriznim situacijama, a neko je od samog početka bio lud. Uz sve ovo, nemoguće je isključiti i faktor slučajnosti. U aktuelnoj nuklearnoj doktrini SAD, jako malo se govori o tome kako se treba ponašati prema protivniku koji neće ustuknuti pred pretnjom odmazdom.
Nuklearno obuzdavanje zasnovano na ofanzivnim dejstvima je, po svemu sudeći, najbolja strategija koje se Vašington može pridržavati, dok se ne pojave pouzdane odbrambene tehnologije, iako se u ovom momentu za ove ciljeve ne izdvaja mnogo sredstava.
Kolaps energetske mreže
Kada su u leto 1941. godine američke ratne vazduhoplovne snage pripremale prvi plan vazdušnog rata u američkoj istoriji, stručnjaci su okarakterisali energetsku mrežu Nemačke kao prioritetni cilj. Američki stratezi su bili svesni da će se slom sistema za napajanje električnom energijom odraziti i na ostale važne objekte i infrastrukturu.
Od tada se, kada je reč o bilo kojoj industrijskoj državi, uključujući SAD, ništa nije promenilo u tom smislu. Ipak, u izveštaju Savetodavnog odbora za nacionalnu infrastrukturu predsednika SAD od decembra 2018. godine se ističe da će „postojeći nacionalni planovi, snage i sredstva reagovanja u vanrednim situacijama, kao i strategije za koordinaciju napora biti poništene katastrofalnim nestancima struje“. Istovremeno, Odbor je dozvolio iznenadne nestanke struje koji bi pogodili milione Amerikanaca i prouzrokovali mnogobrojne padove sistema u celoj zemlji.
U dokumentu se takođe govorilo o tome da uzrok nestanka mogu biti kako prirodni uslovi, tako i napadi stranih država. Scenario po kome ljudi mesecima ostaju bez struje zbog nemogućnosti brze zamene oštećene opreme, po mišljenju Odbora — mogu dovesti do ozbiljne dezorganizovanosti života stanovništva.
„Ova pretnja nikako nije plod mašte američkih činovnika“, ističe „Forbs“.
Strane države odavno proveravaju sajber-odbranu sličnih objekata, iako elektroenergetske mreže mogu biti podložne napadima malih diverzionih ili terorističkih grupa. Mada u federalnoj Vladi postoje i strukture koje se bore sa nestancima na licu mesta, njihovu efikasnost u dugoročnoj perspektivi niko i nikada nije proverio.
Istovremeno, osim dugotrajnih nestanaka, neprijatelji Vašingtona mogu da preduzmu i druga dejstva usmerena na onemogućavanje Amerike da odgovori na agresiju. Upozoravanje Odbora na sve ovo izaziva zabrinutost, mada američke vlasti na njega nisu posebno odreagovale.