Prema podacima kineske Nacionalne komisije za zaštitu zdravlja, u zemlji je zaraženo više od 24.000 ljudi. Van granica Kine je u više od 20 država zabeleženo 159 potvrđenih slučajeva zaraze, a ukupno je umrlo oko 500 ljudi.
Grip je mnogo strašniji
„Koronavirus spada u grupu virusa koji izazivaju akutne respiratorne virusne infekcije. Grip je u toj grupi virusa najopasniji, najlakše prenosiv i izaziva najviše smrtnih ishoda usled bolesti, prouzrokovanih virusima ove grupe“, izjavila je doktorka bioloških nauka Olga Karpova.
Prema njenim rečima, od gripa i komplikacija izazvanih njime u svetu svakodnevno umre između 500 hiljada i 2,5 miliona ljudi, a te brojke su neuporedive s brojkama smrtnog ishoda usled koronavirusa 2019-nCoV.
Izvor koronavirusa — životinje
U 21. veku, koronavirusi su već treći put glavna svetska tema. U 2002-2003. godini to je bila epidemija atipične pneumonije, izazvane koronavirusom SARS-CoV. Ona je i tada, kao i sada, počela u Kini, u provinciji Huandun. Od 8.437 zaraženih osoba, umrlo je 819, smrtnost je iznosila skoro 10 odsto. Kineske vlasti su dugo skrivale prave informacije o bolesti, što je usporilo početak borbe svetske naučne i medicinske zajednice s epidemijom koja je rasla. Tada je Svetska zdravstvena organizacija ustanovila osnovne principe u preventivi infekcije, koji se strogo poštuju i danas, što daje dobre efekte.
Na Bliskom istoku je 2012. godine došlo do širenja još jednog tipa koronavirusa — MERS. Do 2015. godine su registrovana 1.154 potvrđena slučaja obolelih i najmanje 431 slučaj sa smrtnim ishodom.
„I SARS, i MERS, i trenutni koronavirus su zoonozni virusi, odnosno njihov prirodni rezervoar su životinje, u ovom slučaju slepi miševi, a kad je u pitanju MERS još i kamile. Genetske informacije virusa su kodirane u molekulima RNK, a ne DNK, kao, na primer, kod ljudi. Kod njih lako prolaze mutacije, koje omogućavaju virusu da se sa životinja prenese na ljude i pogodi njihove disajne puteve i gastrointestinalni trakt“, navodi profesorka Klimova.
Najvažnije je prati ruke
Kakve su, po mišljenju Olge Karpove, perspektive razvoja epidemije koronavirusa 2019-nCoV i kako se zaštiti od njega?
„Mere, koje su preuzele SZO, Kina, Rusija i druge zemlje da bi sprečile razvoj epidemije su odgovarajuće“, izjavila je doktorka.
One, kako je navela, imaju za cilj sprečavanje širenja virusa u manje razvijenim zemljama, gde nema tako jake sanitarno-epidemiološke baze i načina borbe protiv epidemija.
„Uopšte ne vidim opasnost od pandemije. Koronavirusi su poznati po tome što počinju kao epidemije, a onda sledi slabljenje. Smatram da će do kraja februara — početka marta bolest nestati“, naglasila je Klimova.
Što se tiče sredstava zaštite, medicinske maske, koje su postale toliko tražene, potrebne su samo obolelima, da bi se sprečilo da zaraze druge ljude. Zdravim osobama maska može samo da šteti, jer nakon dva sata ovlaži i privlači štetne čestice, uključujući i uzročnike respiratornih bolesti. Veoma je važno što je moguće češće prati ruke sapunom, ili ih dezinfikovati odgovarajućim sredstvom. Na površini predmeta virus može da preživi najviše dva sata. Iz tog razloga, sve priče o opasnosti pošiljki i robe iz Kine su potpuno neosnovane, smatra doktorka Olga Karpova.