Navodi se da će Hojzgen imati sličnu ulogu kao izaslanik američkog predsednika za dijalog između Prištine i Beograda Ričard Grenel. Hojzgen je od jula 2017. godine ambasador Nemačke u UN i važi za najuticajnijeg spoljnopolitičkog savetnika nemačke kancelarke Angele Merkel.
Šezdesettrogodišnji Kristof Hojzgen, ambasador Nemačke pri UN i bivši spoljnopolitički savetnik Angele Merkel, srpskim političkim krugovima, sudeći prema napisima medija, i pre deceniju, i te kako je poznat. Kada se u Evropskoj uniji pre osam godina lomilo da li će Srbija dobiti status kandidata, smatran je ključnim igračem.
Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da je Kristof Hojzgen znao da pritisne ne samo ostale evropske partnere, nego i zvanični Beograd da ispuni određene uslove koji su se tada tražili.
Svrstava se u odane kancelarkine sledbenike, poznat kao „Navi“ — kormilar sa odlučujućim uticajem na spoljnopolitičke odluke šefice Vlade u Berlinu. Od dolaska na dužnost 2005. godine probijao je led — „na ti“ je sa šefovima država i vlada, od Pekinga do Vašingtona.
Radičević ističe da je Hojzgen u dobrim radnim odnosima sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
„Međutim, to ne znači da će predsednik Vučić i uopšte Srbija imati lakši posao u ostvarivanju nekih svojih ciljeva“, dodaje Radičević.
Prošlogodišnji Hojzgenov prekor
Radičević je podsetio da je Hojzgen u februaru prošle godine na sednici Saveta bezbednosti UN vrlo jasno rekao da je to što Srbija radi — nagovara zemlje da povuku priznanje Kosova — pucanje u sopstvene noge.
U Njujorku je od 2017. godine i istek mandata čita se kao eventualni povratak Hojzgena iz Njujorka na evropsko tlo. On bi mogao da ima ključnu ulogu u drugoj polovini godine kada Nemačka preuzima predsedavanje Uniji. To je, kažu poznavaoci prilika, možda trenutak za rešavanje problema za koje je zainteresovan Berlin.
Radičević smatra da bi Hojzgen kao iskusni diplomata kog znaju i u Briselu i u ostalim evropskim prestonicama mogao na neki način da parira, pre svega, Ričardu Grenelu.
„EU, naravno, želi da ona ima kontrolu, budući da Srbija želi da postane članica EU, a ne Amerike“, naglašava Radičević.
Iz kabineta visokog predstavnika EU za spoljnu politiku stiže šturo pojašnjenje, ali ne i potvrda o imenu.
„Prilikom razgovora sa sagovornicima iz Beograda i Prištine, Žozep Borelj je spomenuo ideju da se jedan evropski zvaničnik zaduži za evropsku agendu u regionu Zapadnog Balkana“, kaže portparol visokog predstavnika EU Peter Stano.
Da će Kristofer Hojzgen verovatno biti predstavnik Unije za pregovore srpski predsednik nagovestio je pre nekoliko dana — stiže čovek iz Berlina ili sa velikim uticajem u tom gradu. Bez obzira na ličnost, Aleksandar Vučić siguran je u jedno — Berlin će preko Brisela voditi glavnu reč u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova i Metohije.