Nov sistem ulaska u EU — uslovi u šest ključnih grupa, ko ih ne ispunjava, slede sankcije

Nova metodologija pristupanja Evropskoj uniji, koju će Evropska komisija sutra predstaviti u Briselu, donosi niz novina, pored ostalog i objedinjavanje više pregovaračkih poglavlja u tzv. klastere, ali i sankcije u slučaju nesprovođenja potrebnih reformi i ispunjavanja uslova.
Sputnik

Objedinjavanje poglavlja u klastere podrazumeva da se ona otvaraju kao celina, a ne pojedinačno, a ideja Evropske komisije (EK) je da se unese veća dinamika u pregovore sa kandidatima, uz poštovanje postojećeg okvira pregovora i sporazuma sa tim zemljama, ističe se u dokumentu „Poboljšati pristupni proces — verodostojna evropska perspektiva za Zapadni Balkan“, u koji je Tanjug imao uvid. To rešenje bi, kako se navodi u dokumentu, moglo već sada da se primeni u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom.

U pristupnom procesu uslovi moraju biti jasni od samog početka i EK će ih definisati za kandidate kroz godišnji izveštaj.

Ako zemlje napreduju u sprovođenju dogovorenih reformi, to treba da vodi ka tešnjoj integraciji zemalja kandidata u EU, njeno tržište i programe, kao i povećanju fondova i investicija.

„Dok napredak u reformama treba da bude nagrađivan, postoji i potreba za odlučnije mere sankcionisanja u slučaju ozbiljne stagnacije ili nazadovanja u implementaciji reformi. Odluka o zaustavljanju ili odluka o preokretanju procesa treba da budu saopštene kroz godišnji izveštaj Evropske komisije“, objašnjava se u dokumentu.

U ozbiljnim slučajevima, Komisija može dati takav predlog u svako doba, na svoj zahtev ili zahtev članice EU u obezbeđivanju brzog odgovora na situaciju kroz pojednostavljene procedure.

Te mere predviđaju mogućnost suspenzije pristupnog procesa, kao i ponovnog otvaranja zatvorenih poglavlja ili „resetovanje“ pitanja koja moraju da budu ponovo preispitivana.

Takođe, mogu da se umanje sredstva iz fondova EU, uz izuzetak podrške civilnom društvu, a koristi od tešnje saradnje, kao što je učešće u programima EU i pristup tržištu, mogu biti obustavljene.

„Kada zemlja partner ispuni kriterijume i uslove, članice treba da prihvate napredak ka daljem nivou procesa. Sve strane moraju da se uzdrže od zloupotrebe otvorenih pitanja u pristupnom procesu“, navodi se u tekstu.

Pregovori o osnovnim pitanjima će biti otvoreni prvi i zatvoreni poslednji, a napredak u njima odrediće čitav tog pregovora. Pregovori o osnovnim pitanjima biće vođeni mapom puta za vladavinu prava, mapom puta za funkcionisanje demokratskih institucija i reformama javne uprave, kao snažnijom vezom sa programom ekonomskih reformi.

Radi povećanja dinamike pregovaračkog procesa pregovaračka poglavlja će biti organizovana u tematske klastere.

„Prioriteti za ubrzanje integracije i ključne reforme biće dogovarane između EU i kandidata. Kada ti prioriteti budu bili dovoljno primenjeni, klaster se otvara bez daljih uslovljavanja i merila za zatvaranje su postavljena za svako poglavlje“, objašnjava se u tekstu i dodaje da bi vremenski okvir od otvaranja klastera do zatvaranja pojedinačnih poglavlja trebalo da bude ograničen, uz preporuku da to bude godinu dana.

Koji klasteri su predloženi i šta sadrže

Prvi klaster, koji nosi naziv „Osnove“, tiče se pravosuđa, osnovnih prava, bezbednosti, slobode, ali i ekonomskih kriterijuma, funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike i finansijske kontrole.

Drugi klaster, „Unutrašnja tržišta“, sadrži poglavlja u vezi sa slobodom kretanja robe, radne snage, usluga, kapitala, privrednim pravom, intelektualnom svojinom, politikom konkurentnosti, finansijskim servisima i zaštitom potrošača.

Treći je klaster „Konkurentnost i rast“ i on se tiče informativnog društva, medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, carinske unije.

Sledi klaster „Zelena agenda i održiva povezanost“, koji objedinjuje poglavlja u vezi sa politikom transporta, energetikom, transevropskom mrežom, zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.

Peti klaster, „Resursi, poljoprivreda i kohezija“, tiče se poljoprivrednog i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterine, fitosanitarne politike, ribarstva, regionalne politike, koordinacije strukturalnih instrumenata, finansija i budžeta.

Poslednji klaster su „Spoljna pitanja“, koji obuhvata spoljne odnose, spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Komentar