„Izjave tipa ‘Sporazum iz Tartua je na snazi’, ‘moramo zahtevati odštetu’ ukazuju na to da političke elite ovih zemalja nemaju problema sa prošlošću, već sa budućnošću. Očigledno da je kriza to što nemaju čime da privuku biračko telo“, napisala je Zaharova na svojoj stranici na Fejsbuku.
Ranije se estonska predsednica Kersti Kaljulaid založila za odbijanje revidiranja granice između ove baltičke zemlje i Rusije. Ona je svoj stav iznela u govoru posvećenom stogodišnjici Mirovnog sporazuma iz Tartua.
„Moramo takođe poštovati međunarodni konsenzus da se posleratne granice Evrope više neće menjati. Suprotna retorika stvara nepotrebnu konfuziju“, rekla je ona.
Predsednica je dodala da, pri tome, smatra da je stari sporazum i dalje na snazi.
Rusko-estonski mirovni sporazum
Mirovni sporazum iz Tartua zaključen je 2. februara 1920, nakon borbenih dejstava u ratu za nezavisnost. Prema ovom dokumentu, sovjetska Rusija bila je prva država na svetu koja je priznala nezavisnost Estonije.
Ovim sporazumom su Moskva i Talin ustanovili liniju državne granice. Prema sporazumu, Estonija je dobila deo Pskovske gubernije (tzv. Pečorski kraj, sada Pečorski rejon u Pskovskoj oblasti), teritorije na desnoj obali reke Narova (Narva), danas teritorija Lenjingradske oblasti. Godine 1944. ove zemlje su vraćene u sastav RSFSR-a.
Talin i dalje smatra ovaj sporazum osnovnim dokumentom koji potvrđuje suverenitet zemlje i koji podseća na rođenje estonske države i sukcesiju današnje Estonije. Rusija Sporazum iz Tartua smatra istorijskim dokumentom koji nema pravnu snagu.
Iz tog razloga strane još uvek nisu ratifikovale novi sporazum o granici. On je prvobitno potpisan 2005. godine, ali je u procesu ratifikacije Talin u zakon jednostrano uključio preambulu koja sadrži reference na Sporazum iz Tartua. Moskva je to ocenila kao mogućnost da se ubuduće iskazuju teritorijalne pretenzije i povukla svoj potpis.