To nisu kulise nekog neobičnog takmičenja niti ekstremne sportske discipline izmišljene u Beogradu, već je to posledica neuređenog gradilišta na kome se svakoga dana mogu videti i potpuno nadrealne scene.
Grad Beograd od 15. juna renovira Ulice Džordža Vašingtona, 27. marta, i Kraljice Marije, i one će, kako se najavljuje, uskoro dobiti potpuno nov sjaj. Ali, za sve ovo vreme (a rokovi su probijeni) nije pronađen način da se pešaci bezbedno kreću tuda. A nije im ni fizički zabranjen prolaz. Znači, prinuđeni su svakodnevno da se dovijaju, preskaču kanale, provlače se između zaštitnih ograda koje u ovom slučaju ne služe svrsi — da štite građane.
Kako konkretno izgleda u centru Beograda?
Trotoari raskopani, a negde ih uopšte ni nema, pa su pešaci prinuđeni da se kreću — kolovozom, kako bi se ponovo domogli slobodnog parčeta trotoara. A saobraćajaca koji bi regulisali kretanje — nema na vidiku.
Sve to je daleko od bezbednog, jer građani moraju da se drže ivice kolovoza i samo mogu da koračaju pravo, jer su sa leve i desne strane zaštitne ograde i vozila.
Hod po mukama
Kada se dokopaju trotoara, nastavlja se hod po mukama. Migolje se oko paleta koje prekrivaju rupe, preskaču nasumično nabacane betonske kocke i paze da ne izvrnu zglobove nabadajući nekako po kamenju, posutom da ljudi ne bi išli po zemlji. Svuda je prašina i buka, kao u postapokaliptičnim filmovima — treba nekako zaobići i bager.
„Gledam gde da zgazim. Izašla sam iz autobusa i penjem se uz stepenice, jer trotoar nije gotov. Ulazim na polu srušeni trotoar, tu su, naravno, i parkirani automobili, cevi, kocke koje su polu-polupane, nabacane. Kao da su se deca igrala školice. Ovo je strašno. Ne vidim kraj ovome. Rupe na pola puta, preskakanje u maniru — gledajte, pa šta vam Bog da“, žali nam se Jovanka Mrđa (62).
Rupe nemaju alternativu
Građani su ogorčeni što radovi nisu adekvatno obeleženi i brinu se kako bi hitne službe došle do njih, ukoliko bi zagustilo.
„Ne možemo često ni da prođemo. Nemamo ničiju asistenciju. Sporadično se zatvaraju i otvaraju ulice. I noću je veliki problem. Šta ako moraju da dođu vatrogasci, hitna pomoć… Nemamo ni alternativu, da bar preko nekih rupa postoji pasarela...“, rezonuje Gradimir Popović (65), koji živi u tom kraju.
Posebno se građani brinu za trudnice, decu, stare, slepe i slabovide. Staza koja je namenjena za one koji ne vide prekinuta je na više mesta. Odmah do nje su rupe, a može se zateći i poneka šipka koja viri iz zemlje i koja sluti na nevolju.
„Veliki je problem. Stvarno je katastrofa. To se odužilo u nedogled. Sada su na prolaz nasuli kamenje, a pre toga je često bilo blato. Ljudi su preskakali i povređivali se, videla sam svojim očima da se okliznu, padnu, povrede“, svedoči Mirjana Ceronja (72).
Kako je ranije najavljivano — radove je trebalo završiti do kraja prošle godine, ali sudeći po stanju na terenu — kraj se ne nazire.
Do tada, pešaci — srećno!