Nedavno je predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao da se lideri pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija: Rusija, Kina, SAD, Velika Britanija i Francuska ove godine sastanu, što pojedini eksperti tumače kao poziv za održavanje „nove Jalte“.
Održavanje tog samita bilo bi izuzetno važno iz dva razloga. Prvo, zbog simbolike — ove godine se obeležava 75 godina od završetka Drugog svetskog rata i osnivanja UN. Drugo, situacija u svetu je sada izuzetno napeta na svim frontovima i sastanak „petorke“ bi mogao da prekine taj trend.
Kako je objasnio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, suština ove ideje je da se bez politizovanja, ideologizacije i osvrtanja na izborne cikluse, razmotre načini za smanjenje međunarodnih tenzija, koje opasno rastu poslednjih godina, kako bi se sprečilo da svet dublje sklizne u konfrontaciju.
Eksperti podsećaju da zemlje „petorke“ utiču na praktično sve svetske procese: Kina postaje prva ekonomija na svetu, Sjedinjene Države su najbogatija i najuticajnija država, Velika Britanija i Francuska „igraju veliku ulogu u Evropskoj uniji i NATO-u“, a Rusija ima veliki vojni potencijal i zauzima najkonstruktivniju poziciju u međunarodnoj areni, u većini pitanja.
Moćna „petorka“ uspešna formula
Veruje se da bi susret „petorke“ potvrdio odgovornost ovih država i istakao značaj postojećeg sistema kao jedinog stuba savremenog sveta.
„Taj Putinov predlog je ispravan i veoma koristan, jer dok u ekonomiji postoji G7 kao ’neradni format‘ i G20 kao radni, u politici sličnog formata nema. Trebalo je odavno izmisliti takav format, u kome učešće zemalja ne izazva nikakve sumnje, a čine ga najmoćnije vojne sile na planeti. Putin je pronašao vrlo uspešnu formulu. Osim toga što je istorijska, ona odražava i stvarno stanje stvari u odbrambenom potencijalu“, kaže generalni direktor Instituta za političku analizu Aleksandar Špunt.
Sagovornik Sputnjika, međutim, smatra da ako se petorka i sastane, to se ipak ne može nazvati „novom Jaltom“.
„Ovo nije Krimska konferencija 2. Nije sada završen Drugi svetski rat, pa nema potrebe ni za takvom konferencijom, niti ima potrebe za preuređenjem sveta. Uoči Krimske konferencije je bio postavljen zadatak da se uspostavi novi svetski poredak nakon poraza Hitlera. Ovaj sastanak, o kom Putin govori, nije povezan sa zadatkom preuređenja sveta“, ističe Špunt.
Pojedini eksperti smatraju da „nova Jalta“ treba da bude održana i da ne treba čekati da pola sveta bude uništeno da bi lideri najvećih sila seli za pregovarački sto i dogovorili se o budućnosti sveta, ali zasad SAD i Velika Britanija još nisu podržale Putinov predlog.
Jalta uspostavila pravila geopolitičke igre
Dokumenti s kojih je ovih dana Ministarstvo odbrane Rusije skinulo oznaku tajnosti donose nove detalje o sastanku lidera Sovjetskog Saveza, SAD i Velike Britanije Staljina, Ruzvelta i Čerčil 1945. godine, u Livadijskom dvorcu na Jalti. Na konferenciji su rešavali kako će izgledati Evropa i svet posle Drugog svetskog rata, a takođe su odredili i pravila nove geopolitičke igre. Sastanak „velike trojke“ bio je poslednji samit u epohi koju danas nazivaju „donuklearnom“.
„Nije slučajno što se svet više od pola veka zove postjaltinski. Upravo je Jalta postavila konstrukciju odnosa velikih sila i odredila stvaranje UN. Čak bih rekao da je, najverovatnije, Jalta predodredila buduće postojanje sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja. U trenutku kada su lideri vodećih zemalja bili na Jalti, nijedna od njih još nije imala nuklearno oružje, ali je ono već bilo u fazi razrade“, kaže za Sputnjik Aleksandar Špunt.
Faktički, dodaje ekspert, način komunikacije koji je formiran na Jalti omogućio je zaključivanje narednih dogovora koji su svet spasli od nuklearnog rata.
„Upravo tamo su se pojavili mehanizmi za obuzdavanje koji su sprečili SSSR i SAD, dva svetska sistema, da skliznu u pravu vojnu konfrontaciju. Koreja, Vijetnam, Angola, Avganistan — ti ratovi su se dogodili, ali sovjetski vojnik nikada nije pucao na Amerikanca i obrnuto“, podseća Špunt.
Resetovati odnose zarad globalne bezbednosti
Na Jalti je uspostavljen sistem koji je omogućio svetu da decenijama živi bez velikih ratova i zbog toga većina ruskih političara i eksperata smatra da je svetu i danas potrebna „nova Jalta“, radi resetovanja odnosa među državama i globalne bezbednosti.
Međutim, Špunt smatra da se takav format ne može ponoviti zbog činjenice da je on bio kontekstualno povezan sa krajem Drugog svetskog rata.
„Kao što znate, za istim stolom na Jalti su bile države koje su se zajedno borile na istoj strani fronta. Danas takav mobilizirajući faktor jednostavno ne postoji, i dobro je što je tako, jer bilo bi strašno kad bi se on pojavio. Druga stvar, što je i ozbiljan problem, jeste što za razliku od poretka uspostavljenog na Jalti, u svetu danas ne postoje modeli kompromisa i dogovora koji bi svi prihvatili. Danas svaka strana vidi taj kompromis na svoj način, i nema nijedne tačke preseka, osim da ne treba da dođe do direktne upotrebe nuklearnog oružja — sa čim se svi slažu“, kaže Špunt.
Špunt podseća da su se na Jalti okupili „najljući neprijatelji“, ali da su uprkos svemu uspeli da postignu kompromis.
„Tu pre svega mislim na Čerčila i Staljina, koji su bili i ostali neprijatelji još od predratnog perioda. Na Jalti je, ipak, uspostavljen model onog u čemu se nepobitno slažu i onog što je nedopustivo. Sada takvog modela nema“, smatra Špunt.