Prva eskadrila lovačkih aviona Su-30MKI, naoružanih vazduhoplovnom verzijom supersoničnih krstarećih raketa „Bramos“ postala je operativna unutar Vojno-vazduhoplovnih snaga Indije 20. januara.
„Ova raketa je pandan ruskoj raketi ’Oniks‘, a proizvodi je rusko-indijsko preduzeće ’Bramos‘, koristeći indijske module i komponente. Kao i ’Oniks‘, raketa je dizajnirana tako da bude univerzalna po tipu i platformama za primenu — za brodove, podmornice, kopnene i vazdušne raketne komplekse“, objašnjava vojni analitičar Dmitrij Kornjev.
Testiranja raketa „Bramos“ započeta su 2001. godine, a u januaru 2004. godine je počela ozbiljna proizvodnja. Deo kompleta za montažu raketa proizvode ruska preduzeća. U Indiji, sa druge strane, dolazi do finalnog sklapanja, proizvode se lansirane rampe, kao i sistem za upravljanje i originalni softver.
Gde sve raketa jača potencijal Indije
„Bramos“ je supersonična krstareća raketa teška oko tri tone, a njen domet je 290 kilometara, što odgovara međunarodnim ograničenjima za izvoz raketne tehnologije. U toku su radovi samo na indijskoj verziji rakete sa dometom od 400 kilometara. U početku je „Bramos“ bio zamišljen kao protivbrodska raketa sa radarskom glavom sa samonavođenjem. Tokom razvoja i usavršavanja sistema za navođenje postalo je jasno da se raketa može koristiti i protiv kopnenih ciljeva, kao što su pojedinačni objekti, mostovi i velike radarske antene. Tako se pojavila i savršenija verzija rakete.
Argument u sporu sa Pakistanom
„Bramos“ nosi probojnu protivoklopnu kumulativnu bojevu glavu težine do 300 kilograma. Jedna raketa može da potopi skoro svaki savremeni brod klase do razarača. Da bi uništenje i većih brodova bilo sigurno, za jedan cilj se istovremeno može koristiti nekoliko raketa. Naravno, kao i sve protivbrodske rakete, „Bramos“ se može oboriti, ali to je i dalje izuzetno težak cilj za protivvazdušnu odbranu. U završnoj fazi leta, raketa se kreće ka cilju na vrlo maloj visini brzinom 2,8 maha, što je nekoliko puta brže od običnih protivbrodskih raketa.
U potencijalnom sukobu između indijske i pakistanske mornarice, rakete „Bramos“ su glavni adut. Čak se može reći i da ova raketa može da potopi bilo koji ratni brod susedne države — od korveta do razarača, napominje Kornjev. Ovaj zaključak može se izvesti na osnovu činjenice da je „Bramos“ definitivno po karakteristikama superiorniji od francuskih raketa „Egzoset“, uz čiju pomoć je Argentina potapala i oštetila britanske razarače za vreme Foklandskog rata 1982. godine.
I Česi pomažu Indiji
Raketa „Bramos“ koja je bazirana na moru, za brodove, postala je deo naoružanja vojno-vazduhoplovnih snaga Indije 2006. godine. U toku su i radovi na testiranju uzorka rakete sa podvodnim lansiranjem.
Osim toga, 2007. godine kopneni raketni kompleksi počeli su da pristižu u obalsku odbranu Indije. Zanimljivo je da je bila projektovana kopnena verzija kompleksa obalske odbrane sa jedinstvenim lansiranim sistemom na točkovima na šasiji čeških vozila „Tatra“ koja su proizvedena po licenci u Indiji. Takva modifikacija kompleksa može nositi tri rakete „Bramos“.
Indija širi nuklearni opseg
Zatim su 2007. godine započeti radovi na stvaranju vazduhoplovne verzije rakete „Bramos“ za razmeštanje na višenamenskom lovačkom avionu Su-30MKI. Deset godina kasnije je sprovedeno prvo uspešno lansiranje. Ova verzija „Bramosa“ je lakša za 500 kilograma od svog brodskog „brata“, ali svakako nosač aviona može da nosi samo jednu raketu ovog tipa. Radilo se i na verziji u kojoj je nekoliko raketa „Bramos“ prikačeno za teške morske patrolne avione indijske mornarice Tu-142, ali nije bilo suđeno da se ovi planovi ostvare jer je pre nekoliko godina ovaj model aviona u Indiji izbačen iz upotrebe.
Pojavom vazduhoplovne rakete „Bramos“, može se govoriti o stvaranju raketnog kompleksa sa dometom većim od 1.000 kilometara (nosač i sama raketa). Uzimajući u obzir da Indija poseduje nuklearno oružje i da raketa „Bramos“ tehnički može da nosi nuklearne bojeve glave, može se govoriti o perspektivi za stvaranje jedinstvenog nuklearnog raketnog kompleksa koji može da pogađa ciljeve u susednim zemljama sa kojima može doći do vojnog sukoba.
Treba naglasiti da nije bilo podataka o radu na nuklearnoj verziji rakete „Bramos“. To je samo pretpostavka koja je nastala na osnovu sposobnosti rakete.
Neprijateljima ne prodajemo
Rakete „Bramos“ imaju veliki izvozni potencijal i Indija ih aktivno nudi na prodaju. Za proleće 2020. godine najavljeno je zaključivanje prvog sporazuma o isporuci raketa. Nije rečeno koje su zemlje u pitanju, ali se može pretpostaviti da će to biti ili Indonezija ili neka od zemalja Južne Amerike.
Mogućnosti zajedničke rusko-indijske proizvodnje raketa prema stanju iz 2010. godine procenjene su na 200 raketa godišnje i to je više nego dovoljno ne samo za naoružanje indijske mornarice, nego i za isporuke u druge zemlje. Naravno da su male šanse da se „Bramos“ pojavi u držama neprijateljski nastrojenim prema Rusiji.
„Bramos“ je odličan primer visoko-tehnološke saradnje dveju zemalja. U tom smislu, ova raketa nije ništa manje perspektivan projekat od, recimo, lovačkog aviona F-35 „Lajtning II“, u čijem je stvaranju učestvovalo nekoliko država.