Pompeova ofanziva na bivše sovjetske republike

Američki državni sekretar Majk Pompeo ove nedelje je u turneji po bivšim sovjetskim republikama. Cilj je, ocenjuju eksperti, da se suzbije ruski uticaj na tom prostoru i da se osujeti moguće zbližavanje tih zemalja pod okriljem Moskve.
Sputnik

Prva tačka na maršruti Pompea je bio Kijev, gde se on sastao sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim. Do 4. februara američkog državnog sekretara očekuju susreti sa predsednicima Belorusije, Kazahstana i Uzbekistana.

Pompeova „agresivna diplomatija“ u bivšim sovjetskim republikama

Politikolog Sergej Sudakov ističe da se ovakve posete američkih zvaničnika mogu nazvati „agresivnom diplomatijom“ koja nikako ne doprinosi formiranju dobrog, mirnog i održivog svetskog poretka.

„Amerika želi da uradi sve kako bi se smanjila uloga Rusije — da zauzme prostor na koji je ranije pretendovala Moskva, kako bi ove države postale proameričke, to jest — da zona odgovornosti koja je ranije bila ruska sada postane američka. Mi se snažno protivimo tim pokušajima, jer nas sa ovim državama objedinjavaju tradicija, kultura, i istorijsko sećanje“, ističe politikolog.

Postsovjetsko prostranstvo za SAD ima strateški značaj, prvenstveno zbog straha od jačanja uloge Rusije i integracionih procesa pod njenim okriljem,aktivnog delovanja Kine, ali i činjenice da se ovaj region graniči sa Iranom, Avganistanom, Pakistanom i Indijom — zemljama koje su stavile na probu američku hegemoniju, a u isto vreme razvile korektnu saradnju sa Rusijom i Kinom.

Pompeova ofanziva na bivše sovjetske republike

Amerika misli da između postsovjetskih zemalja ne postoji sloga, kao što je to bilo ranije, i zato pokušava da uradi sve kako bi Rusiju odvojila od svojih saveznika.

„Rusija je uvek imala dosta saveznika, ali nikada nije zaboravila rečenicu koju je izgovorio još Suvorov: ’Rusija nema mnogo saveznika, u stvari samo ima dva — armiju i flotu‘“, podseća Sudakov.

Pompeo očito ne zna ovu izreku i verovatno će, smatra ruski ekspert, pokušati po svaku cenu da stvori konfliktne situacije na granicama sa Rusijom i pokušati da pridobije za svoje ideje i zvaničnike i javno mnjenje u tim zemljama.

Uticaj predizborne kampanje u SAD

Eksperti podsećaju da se SAD nalaze u predizbornoj kampanji — periodu kada treba pokazati sve uspehe američke spoljne politike. Donald Tramp konstantno trpi optužbe svojih oponenata da gubi pozicije na Bliskom istoku, u Siriji, postsovjetskom prostranstvu i saveznike u Evropi, dok Rusija jača.

„SAD su za vreme Trampa zauzimale više izolacionističku poziciju i bavile se sopstvenim interesima, ali, pri tom, strateški cilj SAD — svetska dominacija — nije nestao“, kaže Jurij Roguljov, direktor Fonda za američka istraživanja „Frenklin Ruzvelt“ Moskovskog državnog univerziteta.

Ekspert dodaje da se u pozadini današnjeg konflikta između SAD i Rusije nalazi globalna konkurencija. Ko je bolji, konkurentniji u vojnoj sferi, u formiranju novih državnih prostranstava, ko ima poslednju reč u Siriji i može da reši problem sa Iranom — samo su neki od faktora koji određuju rusko-američke odnose.

SAD bi da kontrolišu i bivše sovjetske republike

SAD vrše veliki pritisak na zemlje bivšeg SSSR i na različite načine pokušavaju da ih stave pod kontrolu, a Ukrajina je, saglasni su eksperti, najbolji primer za to. To se radi preko obrazovnih centara i neprofitnih organizacija koje nastoje da formiraju nove elite naklonjene Americi. Svaka američka administracija je pokušavala da stvori mreže mladih demokrata i uslove za „demokratske tranzicije“, kao bazu za buduće socijalne proteste, navode eksperti.

Sve bivše sovjetske zemlje, posebno centralnoazijske Kazahstan i Uzbekistan, pod budnim su okom Amerikanaca. Ipak, eksperti smatraju da je, uprkos tome, kasno za suštinske promene ili neki značajniji američki uticaj.

Kako navodi Roguljov — ove zemlje su osetile na sopstvenoj koži negativan efekat američkog prisustva i shvatile da ih Amerikanci koriste isključivo u svoje svrhe, a pošto su svesne da pre svega treba da vode računa o svojim interesima — one daju prednost saradnji sa Rusijom, kao i sa Kinom.

Komentar