U Crnoj Gori aktuelan je i rat za trobojku. Dok omladina i mnogi građani farbaju zidove u boje istorijske crnogorsko-srpske zastave, vlast nalaže da ti zidovi budu prekrečeni.
Policija čak i uz asistenciju vojske radi „delikatan“ posao čuvanja zidova, prekrečavanja trobojki i uklanjanja zastava sa kopalja. Ipak, Srbi iz Crne Gore uporno farbaju zidove u crveno-plavo-belo.
„Zastava koju Crnogorci u ovom trenutku koriste, a koja ima tradiciju od 13 godina, kada je primećeno da je dvoglavi nemanjićki orao u muzeju požuteo“, rekao je za Sputnjik istoričar Čedomir Antić.
Trobojke bodu oči vlastima Crne Gore
U danima kada smo svedoci istorijske borbe srpskog naroda u Crnoj Gori i kada se na drugoj strani deluje na sve načine da se srpska trobojka ukloni sa skupova koje podržava više od 50 odsto naroda Crne Gore, bavili smo se istorijatom crnogorske zastave.
„Zna se odakle je tradicija dvoglavog belog orla, to je bila zastava Nemanjića. Sada se neko inteligentan dosetio da, u vreme kada je Crna Gora počela da koristi svoju nezavisnost 2007. godine, zloupotrebi činjenicu da je u muzeju požuteo dvoglavi orao, i oni su tako našli crveno-žutu kombinaciju“, objašnjava Antić.
Sagovornik Sputnjika istakao je da je Crna Gora postala država u pravom smislu te reči krajem 18. veka i da je od samog početka baštinila srpske državne tradicije.
„Danas se oni pozivaju na Duklju, koja je bila jedna od srpskih zemalja, kako je nabrajaju svi relevantni izvori iz srednjeg veka. Naziv Crna Gora prvi put je počeo da se koristi u 14. veku, a od 15. veka to je bila jedna od oblasti koje su preostale od srpskih zemalja koje su postepeno padale pod tuđinsku vlast. Od 17. veka postepeno je počela da se izdvaja kao jedna oblast koja je bila pod, u prvo vreme manje-više sumnjivom, a kasnije potpunom vlašću mitropolita koji su stolovali na Cetinju“, kaže Čedomir Antić.
Trobojka od Ustava iz 1838. godine
Prema Antićevim rečima — pitanje zastave je otvoreno tek u 19. veku i pored neformalnih zastava kao što je čuveni krstaš barjak, postepeno se razvijala zastava koja je bila identična zastavi Srbije, koju je ona preuzela turskim Ustavom iz 1838. godine. Srbija se tada, objašnjava Antić, kao i drugi narodi koji nisu imali državu, poput Hrvata i Slovenaca, opredelila za kombinaciju crvene, bele i plave boje.
„U vreme kada je Crna Gora postala kraljevina 1910. godine, kralj Nikola i predsednik Narodne skupštine govorili su o dve srpske kraljevine, jednoj dunavskoj, drugoj jadranskoj. Kasnije je Crna Gora ušla u sastav Kraljevine Srbije, a vrlo brzo nakon toga u sastav Kraljevstva, pa potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tada je nestalo i srpske i, naravno, crnogorske zastave, da bi komunisti posle Drugog svetskog rata pokušali da stvore jedan novi identitet“, rekao je istoričar za Sputnjik.
Antić je istakao da je u toku Drugog svetskog rata nastao prelazni period koji je doveo do sadašnje političke situacije u Crnoj Gori.
Istina pobeđuje zlu bajku
Prema mišljenju našeg sagovornika — Crna Gora može da bude nezavisna, Srbija može da odluči da ne želi da bude sa Crnom Gorom u dobrim odnosima i da je sve to legitimno, ali da to ne znači da Crna Gora treba da menja svoj istorijski identitet, posebno ne nasilnim nametanjem drugog identiteta. Ono što takođe nije pravo, to je da neko bude kažnjavan zato što ne želi neku zastavu.
Kada je reč o zastavi, prema rečima Čedomira Antića, stvar je vrlo jasna — život, istina i istorija pobedili su svoje — smrt, laž i jednu zlu bajku koju je izmislila jedna grupa koju ujedinjuje mržnja prema jednom narodu.