Šta će sve od vojne opreme biti donirano u BiH iz Turske znaće se pošto Savet ministara BiH dostavi popis zahteva koji se dostavlja Ministarstvu državne odbrane Turske kroz diplomatske kanale. Sarajevo se ugovorom mora obavezati da opremu neće ustupiti ili prodati trećoj strani, niti je izuzeti iz inventara bez saglasnosti Turske.
Podsetimo — Bakir Izetbegović je u nekoliko navrata poručivao da, ako se okolne države naoružavaju (aludirajući na Srbiju i Hrvatsku), da to svakako mora da uradi i Sarajevo radi sopstvene bezbednosti.
Tursko naoružavanje Bosne — po NATO standardima
Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci, podseća za Sputnjik da su se od formiranja Oružanih snaga BiH negovali NATO standardi.
„To što Turska nudi pomoć Sarajevu nije od juče. Unazad 10 do 15 godina pripadnici oružanih snaga BiH išli su u Tursku kao u NATO zemlju, gde su pohađali standardne kurseve i obuke. Ništa ne čudi što se ovo dešava, jer je BiH država bez punog suvereniteta. Može se postaviti pitanje — zašto baš Turska, ali je odgovor na njega lak, jer je poznat odnos koji Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, ima prema BiH, a poznata je i politika koju ova država vodi prema svojim nekadašnjim delovima imperije“, kaže naš sagovornik.
Dugo se naš sagovornik pitao i da li je i kome Vojska BiH uopšte pretnja, bilo da je reč o unutrašnjem ili spoljnom faktoru, kao i da li je njeno naoružavanje opasno.
„Ono je bespotrebno! Protiv koga bi to oružje moglo biti upotrebljeno? Drugo — pitanje je i ko je inicirao nabavku tog naoružanja: Turska, BiH ili neka treća strana“, ostao je nedorečen Ćeranić.
„Jedna država koja je imala tako teško iskustvo u građanskom ratu ne treba da ima teško oružje“, dodaje Ćeranić.
Inače, prema članu 70. zakona o odbrani BiH — celokupna pokretna imovina OS BiH, u šta spada i teško naoružanje, vodi se kao imovina Ministarstva odbrane BiH.
Gde je oružje za RS?
Limit oružja unutar BiH predviđen je sporazumom u Firenci iz 1996. godine i ne odnosi se na vlasništvo, već na teritoriju na kojoj je imovina smeštena. Međutim, deo tog naoružanja ne nalazi se na teritoriji RS, posle odricanja Srpske od sopstvene vojske, u korist zajedničke.
Tako, BiH može da ima najviše 410 tenkova, od čega 273 treba da bude na teritoriji Federacije, a 137 na teritoriji RS. Međutim, trenutno se na stanju u BiH nalazi 325 tenkova. Što se tiče oklopnih borbenih vozila — BiH raspolaže sa 272, iako bi po zakonu mogla da ima 340, od čega bi 113 trebalo da bude na teritoriji RS.
Kada je reč o teškom naoružanju — BiH je ograničena na 1.500 komada teškog artiljerijskog oružja, od čega bi 500 trebalo da se nalazi na teritoriji RS.
Vojska BiH sastoji se od četiri brigade koje su multinacionalnog karaktera, te bataljona, koji su, izuzev 3. pešadijska puka, svi multinacionalnog karaktera.
Inače, Vlada Turske uslovila je BiH i time da deo opreme bude naručen od preduzeća namenske industrije Turske.