Tragom Jurićevih šokantnih navoda: U Srbiji oko 15 prijava za seksualno zlostavljanje dece iz domova

Igor Jurić šokira javnost navodima da su žrtve pedofilije deca iz domova. Po podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, do kojih je došao Sputnjik, do sada je prijavljeno 15 slučajeva koji se odnose na decu smeštenu u domovima ili prihvatilištima. Uglavnom se radilo o sumnji na seksualnu eksploataciju, a u pitanju su bile maloletne devojčice.
Sputnik

Izjava Igora Jurića, osnivača Fondacije „Tijana Jurić“, da ima fotografije i dokaze da su javne ličnosti seksualno zlostavljale maloletnike — proširila se kroz javnost kao šumski požar. Kako je rekao — žrtve su uglavnom siromašna deca i ona iz socijalnih ustanova.

Centru za zaštitu žrtava — 15 prijava

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koji funkcioniše pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, dostavio nam je podatke o 15 prijava, ali detaljne podatke o slučajevima seksualne ekploatacije nismo dobili.

Zato smo istraživali — kakav je stepen bezbednosti u domovima i prihvatilištima za decu, kojih ima ukupno 17 u Srbiji.

Tragom Jurićevih šokantnih navoda: U Srbiji oko 15 prijava za seksualno zlostavljanje dece iz domova

Svi domovi i prihvatilišta funkcionišu kao zamena za prirodnu porodicu. Stručni timovi preuzimaju ulogu roditelja i kontrolišu šta deca rade — kada idu u školu, kada se vraćaju, gde i kada imaju slobodne aktivnosti... Ipak, kao i u prirodnim porodicama, ne motri se na svaki njihov korak. Kada izađu iz doma — funkcionišu samostalno.

„Nemoguće je obezbediti za svako dete pratnju do škole i kontrole non-stop. Mi nemamo ni pravo da to radimo, jer njima pripada onaj deo koji podrazumeva samostalnost i razvoj ličnosti kroz funkciosanje u socijalnom okruženju“, objašnjava za Sputnjik Zoran Milačić, v.d. direktora Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine „Zvečanska“.

Iz doma ili prihvatilišta uglavnom beže deca starija od sedam godina, koja su tamo došla iz disfunkcionalnih porodica u kojima su stekla loše navike, kažu nam nadležni u tim ustanovama.

Iz „Zvečanske“ prosečno pobegne troje do petoro dece mesečno, a nađu ih posle nekoliko sati ili nekoliko dana. Kapacitet ustanove je 528 mesta, a zauzeto je 378. Iz Centra za razvoj usluga socijalne zaštite „Kneginja Ljubica“ iz Kragujevca pobegne jedno do dvoje dece godišnje. U istom periodu kroz tu ustanovu prođe oko 30-oro dece. Srećom, u obe ustanove nije bilo nesrećnog epiloga.

Tragom Jurićevih šokantnih navoda: U Srbiji oko 15 prijava za seksualno zlostavljanje dece iz domova

Šta kada dete pobegne?

Ukoliko se dete ne vrati u ustanovu kada je dogovoreno, matični vaspitač prvo pokušava da do njega dođe preko mobilnog telefona. Ako se dete ne javlja ili uopšte nema telefon, a kasni nekoliko sati, obaveštavaju se Centar za socijalni rad, policija i nadležna republička ili gradska ustanova. Procedura je ista i ako dete ode iz doma nenajavljeno.

Milačić dodaje da se događaju i duža odsustva dece, od sedam do deset dana, i da za to vreme ne bude nikakvih informacija o njima, ali i da su takve situacije vrlo retke i da do sada nije bilo ozbiljnih posledica.

Kada se to desi ili kada se na detetu vide tragovi zlostavljanja i promena ponašanja — proverava se zdravstveno stanje. Na osnovu pregleda utvrđuje se šta se dogodilo i da li treba pokrenuti postupak protiv nekoga.

Tragom Jurićevih šokantnih navoda: U Srbiji oko 15 prijava za seksualno zlostavljanje dece iz domova

„Često deca odu, budu sa vršnjacima ili provedu neko vreme na nekom mestu za koje su bili posebno vezani pre dolaska u Centar. Mi kasnije u saradnji sa Centrom za socijalni rad saznamo gde je otišlo to dete, a dešavalo se i da ode u drugi grad“, kaže Snežana Stevanović, direktorka Centra za razvoj usluga socijalne zaštite „Kneginja Ljubica“ iz Kragujevca.

Centar „Kneginja Ljubica“ ima obezbeđenje od 22 do 6 sati ujutru, ali po Zakonu — domovi i prihvatilišta nisu dužni da ga imaju.

„Mi možemo o riziku i bezbednosti i kontroli van Centra da govorimo, ukoliko imaju određene mere zaštite. Ali to se odnosi samo na žrtve nasilja. Ukoliko je doneta neka mera zabrane približavanja i slično“, ističe naša sagovornica.

Šta deca treba da znaju?

Putem edukativnih radionica, Crveni krst radi na podizanju svesti dece o rizičnim situacijama i daju savete kako da tada postupaju.

„Ne treba da prihvataju poklone od stranaca, da nikada nigde ne krenu sa osobom koju ne poznaju, da pre dogovora sa osobama koje ih čuvaju ili roditeljima ne pristanu ni na kakvu ponudu nepoznatih osoba, bez obzira koliko ta ponuda primamljiva bila — igračke, slatkiši, neka vrsta zanimacije“, objašnjava Jelena Anđelić, koordinatorka programa „Borba protiv trgovine“ ljudima Crvenog krsta Srbije.

Ako se, ipak, loša situacija dogodi, iz Crvenog krsta savetuju deci da se odmah obrate školskom psihologu, učiteljici ili razrednom starešini.

Komentar