„Pre nekoliko dana, uzimajući dokumente, otkrio sam činjenicu koja me je šokirala. Tokom godina blokade, stanovnici su donirali 144 tona krvi za potrebe fronta“, rekao je Putin na ceremoniji otkrivanja spomenika herojima opkoljenog Lenjingrada u Izraelu „Sveća sećanja“.
On je dodao da su stanovnici Lenjingrada, „lišeni hrane, svetla, toplote, nastavili da rade u bolnicama, da se bave umetnošću, naukom i obrazovanjem".
„Nepokoreni Lenjingrad postao je prava legenda, a snaga duga i vere u pobedu njegovih stanovnika — vrhunac ljudskog dostojanstva“, naglasio je Putin.
Nijedna kinohronika ne može preneti lenjingradsku tragediju
„Dvadeset sedmog januara 1944. godine završena je jedna od najdramatičnijih i najherojskijih stranica u istoriji Drugog svetskog rata — konačno je probijena opsada Lenjingrada“, rekao je Putin.
Ruski lider je istakao da u istoriji postoji mnogo primera upornosti, žrtvenih podviga, ali da „opsada Lenjingrada i Holokaust ne mogu ni sa čim da se uporede“.
„Naš zajednički pravedni gnev zbog nacističkih dela, opsade Lenjingrada i okolnih sela, ali i posvećenost njihovih stanovnika i branitelja poznati su celom svetu. Činjenice prikazane u dokumentima su zastrašujuće, ali nijedan dokument, nijedna priča i dnevnik, kinohronika ne mogu preneti ono što su ljudi tada zaista pretrpeli“, zaključio je Putin.
On je dodao da su Rusija i Izrael ogorčeni pokušajima negiranja Holokausta i revidiranja ishoda Drugog svetskog rata.
Spomenik u Jerusalimu simbol dubokog zajedničkog sećanja
„Želeo bih da sa zahvalnošću i priznanjem istaknem da Izrael pridaje poseban značaj očuvanju istine o odlučujućem doprinosu Sovjetskog Saveza u pobedi protiv nacizma. I ovde su, kao i u Rusiji, zabrinuti, uznemireni i ogorčeni pokušajima negiranja Holokausta, revidiranjem rezultata Drugog svetskog rata i opravdavanjem ubica i zločinaca“, istakao je ruski lider.
Prema njegovim rečima, otkrivanje spomenika u Jerusalimu predstavlja simbol „dubokog zajedničkog sećanja“.
„Dragocen nam je i naziv spomenika koji se danas otkriva. Svake godine na dan početka Drugog svetskog rata, 22. juna, u 4 ujutru u Rusiji počinje akcija ’Sveća sećanja‘. U svim gradovima, naseljima, selima, ljudi pale svetlo u znak žalostiza poginulima u tom strašnom ratu. Ova tradicija počela je upravo u Sankt Peterburgu, bivšem Lenjingradu, 2009. godine. Sada ’Sveća sećanja‘ postoji i ovde, u Izraelu, gde živi skoro 1.300 preživelih iz opsade Lenjingrada, njihovi potomci, prijatelji, i gde poštuju svoje heroje, pamte pale“, rekao je Putin.
Lična tragedija ruskog predsednika
U svom govoru o opsadi Lenjingrada Putin je pomenuo i ličnu tragediju.
„Otac je branio rodni grad na frontu, a mama je bila u opkoljenom gradu sa sinom koji je umro u zimu 1942. godine i sahranjen na Memorijalnom groblju u Sankt Peterburgu zajedno sa stotinama hiljada drugih građana“, rekao je on.
Ruski predsednik nije mogao da obuzda emocije tokom govora na ceremoniji otkrivanja spomenika.
„Spomenik — to je veoma dobra stvar. Dugo će trajati, nadam se i vekovima. Spomenik se može otkriti na razne načine. Ali ovo što ste vi danas učinili… Hvala!“, rekao je Putin na kraju svog govora.
Opsada Lenjingrada - 900 dana pakla
Podsetimo, opsada Lenjingrada trajala je 900 dana i konačno je probijena 18. januara 1943. godine.
Međutim, od tog trenutka do potpunog oslobođenja građani su čekali još praktično godinu dana.
Prema raznim ocenama, tokom opsade Lenjingrada poginulo je između 400.000 i 1,5 miliona ljudi.
Danas istoričari jednoglasno priznaju da je opsada Lenjingrada, nakon Holokausta, bila najveći genocid u Evropi za vreme Drugog svetskog rata.
Putin je u četvrtak stigao u Izrael kako bi učestvovao kao glavni gost na forumu „Čuvamo sećanje na Holokaust, borimo se protiv antisemitizma“.
Prethodno je ruski predsednik razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom, a sastao se i sa patrijarhom Jerusalima i cele Palestine Teofilom III i izraelskim predsednikom Reuvenom Rivlinom. Nakon toga, Putin je učestvovao u ceremoniji otkrivanja spomenika herojima opkoljenog Lenjingrada.