Veliki udar na Tripoli — Haftar „zavrnuo slavine“ naftovoda

Smanjenje proizvodnje na libijskim naftnim poljima „El šarare“ i „El fil“, nakon što su Halifa Haftar i njegove snage Libijske nacionalne armije zavrnule glavni cevovod naftovoda, predstavlja pritisak na Vladu u Tripoliju i kratkoročno bi moglo da poveća cenu nafte u svetu.
Sputnik

Libijska nacionalna naftna korporacija saopštila je da smanjuje proizvodnju na naftnim poljima „El šarare“ i „El fil“ nakon što su snage Libijske nacionalne armije pod komandom Halife Haftara zatvorile glavni cevovod sa ovih polja i blokirale luku za izvoz.

Zavrtanje slavine — udar na Vladu u Tripoliju

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Goran Radosavljević kaže za Sputnjik da će „zavrtanje slavine na naftovodu“ biti veliki udar na Vladu u Tripoliju, s obzirom da je glavni izvor finansiranja cele države prodaja nafte.

On smatra da je to još jedan način da se izvrši pritisak „opozicione strane“ na centralnu Vladu u Tripoliju.

„Mislim da blokada proizvodnje nafte u Libiji ne ide naruku ni jednoj ni drugoj strani u dugom roku, jer verujem da se i ova druga strana takođe finansira od nafte, tako da videćemo šta će mirovni pregovori doneti i da li će se neki sporazum postići, iako su sada te dve strane prilično udaljene“, kaže Radosavljević.

Prema njegovim rečima — Libija je veliki svetski proizvođač nafte i, uprkos građanskom ratu koji u toj zemlji traje skoro deceniju, među 20 je najvećih svetskih proizvođača na svetu, sa nekih 1,2 miliona barela dnevno.

Rast cena — pitaju se SAD, Rusija i Saudijska Arabija

„Tako da bi smanjenje ili čak prestanak proizvodnje nafte u Libiji moglo da utiče na naftno tržište u negativnom smislu i, u kratkom roku, na rast cena“, smatra Radosavljević.

Kad je reč o nekom dužem roku, prvo bi trebalo videti koliko će ova blokada trajati, s obzirom da su u toku mirovni pregovori u Berlinu i da je neki sporazum postignut.

„Svakako, ako to potraje, verujem da će zemlje poput SAD, Rusije i Saudijske Arabije uspeti da nadoknade tu količinu nafte i da će se tržište stabilizovati, ali u kratkom roku bi to moglo da utiče na rast cena“, smatra Radosavljević.

On ističe da je proizvodnja nafte u Libiji u odnosu na vreme pre izbijanja građanskog rata dosta smanjena, dok se, sa druge strane, na svetskom tržištu proizvodnje nafte — „scena jako promenila“.

„Amerika je od neto uvoznika postala neto izvoznik i zvanično najveći proizvođač nafte i gasa na svetu. Saudijska Arabija je pala na treće mesto, posle SAD i Rusije, što je interesantno, jer decenijama je bila najveći proizvođač. Verujem da će ova tri proizvođača koji proizvode trećinu, ako ne i više na dnevnom nivou nafte i gasa u svetu, uspeti da nadoknade taj pad“, zaključio je Radosavljević.
Komentar