U tim pismima Ešdaun nije spomenuo nijedan logor i zatvor u kojem su držani i ubijani Srbi i vršio je pritisak da Britanija reaguje zbog zatvora, etničkog čišćenja i izbegličkih kampova u Republici Srpskoj, navodi se u dokumentima Nacionalnog britanskog arhiva, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koji su objavljeni prošle godine kao deo paketa koji pripadaju korespondenciji tadašnjeg premijera Mejdžera, pod nazivom „Korespondencija sa liderom liberalnih demokrata“.
Prema ovim dokumentima, koje je objavio ATV, tokom posete Republici Srpskoj u avgustu 1992. godine Ešdaun je napravio kompletan izveštaj o sarajevskom ratištu, o onome što je video na koridoru, o tenkovima, avionima i raketama koje poseduje Vojska Republike Srpske, kao i o zatvorima i izbegličkim kampovima na Manjači i u Prijedoru.
Nakon te posete poslao je pismo Radovanu Karadžiću, tadašnjem predsedniku Republike Srpske, u kojem je naveo da je obišao zatvore na Manjače, u Omarskoj i Trnopolju, te da se, na osnovu onoga što je video, oni ne mogu nazivati koncentracionim logorima.
„Zadovoljan sam što vidim da komandir u kampu poštuje načela Ženevske konvencije, koliko god mu finansije dozvoljavaju. Hrana je slaba, a lekovi nisu adekvatni. Cenim da je razlog za to što je zemlja u celini pogođena sankcijama“, naveo je Ešdaun.
On se osvrnuo i na priču o koncentracionim kampovima u Srpskoj, gde je naglasio „da je, prema onome što je on video, bilo neodgovorno i netačno nazvati te kampove koncentracionim“.
Dva meseca nakon toga, u pismu tadašnjem premijeru Velike Britanije, on je naveo da su Srbi svojim avionima napali civilne ciljeve, i to kasetnim bombama britanske proizvodnje, kao i da su spremni da se usprotive Rezoluciji UN-a, čak i pod pretnjama američkom avijacijom.
U tim pismima nije spomenuo nijedan logor i zatvor u kom su držani i ubijani Srbi i vršio je pritisak da Britanija reaguje zbog zatvora, etničkog čišćenja i izbegličkih kampova u Republici Srpskoj.
Ešdaun u pismu upućenom premijeru 3. aprila 1993. godine piše da je samo pitanje vremena kada će Srbi „pregaziti“ Srebrenicu i njenih 60.000 stanovnika muslimanske veroispovesti, čime će izgubiti podršku za provođenje Vens-Ovenovog plana.
Taj plan je predviđao decentralizovanu BiH, podeljenu u deset pokrajina, koje bi imale nadležnosti nad unutrašnjim poslovima i obrazovanjem, a bile bi formirane po etničkom principu, dok bi glavni grad Sarajevo bio demilitarizovani distrikt sa sedištem centralne vlade.
Samo jedanaest dana kasnije Ešdaun piše kako žali što Britanija nije spremna da preduzme akciju da zaštiti pad Srebrenice i njenih 40.000 muslimana u srpske ruke. U tom pismu podržao je ojačavanje i strože provođenje sankcija.
ATV podseća da je prema popisu stanovništva iz 1991. godine u opštini Srebrenica živelo 36.666 stanovnika, od čega 27.572 (75,19 odsto) muslimana.