Da postoji taj plan, tvrdi se u analizi Zakona o slobodi veroispovesti, koju je uradio Internacionalni institut za Bliski istok i Balkan, sa sedištem u Sloveniji (IFIMES). Upravo je na tu analizu, u međuvremenu, reagovao predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji je na svom nalogu na Tviteru rekao da je to još jedna u nizu lažnih vesti.
U analizi se pominje i uloga NATO-a po ovom pitanju, a neki od članova ovog Instituta potpisnici su peticije „Apel 88“, koja podržava Zakon o slobodi veroispovesti, koji je donela Crna Gora, i Srbiju krivi za dešavanja u susednoj zemlji.
Hoće li papa prekrstiti Crnu Goru
Kako i na osnovu koje metodologije IFIMES izvodi analize i da li su objektivne ili samo nečije želje — za Sputnjik objašnjava direktor ovog Instituta doktor Zijad Bećirović. On podseća da se Vatikan već hiljadu godina trudi da latinsko hrišćanstvo proširi preko granica Drine. Taj zadatak je, dodaje on, bio namenjen rimokatoličkoj crkvi u Hrvatskoj. Iako se papa javno izjasnio protiv zakona u Crnoj Gori, doktor Bećirović kaže:
„Bez obzira na izjave Svete stolice da oni zakon ne podržavaju, to apsolutno ništa ne znači, jer čak dvadesetak crkava pravoslavnih, istočnih obreda, nalazi se pod jurisdikcijom rimokatoličke crkve, odnosno Vatikana. Crnogorski zvaničnici su se više puta sastajali, uključujući i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića sa predstavnicima Vatikana i javno, ali više tajno. Jedna od tema tih razgovora bila je i da (takozvana) ’crnogorska pravoslavna crkva‘ reši svoje kanonsko priznanje na način da će delovati kao grko-katolička crkva, odnosno jedna od unijatskih crkvi koje će imati svog poglavara, rimskog biskupa, odnosno, papu“.
On dodaje da je svakome ko prati Vatikan poznato da je to njihova ponuda, ali kako će se i da li će se ona realizovati sasvim je drugo pitanje, s obzirom da je većinsko stanovništvo u Crnoj Gori pravoslavno.
Na koji način Institut dolazi do ovakvih analiza, doktor Bećirović objašnjava:
„Institut ima specijalan konsultativni status u ekonomsko-socijalnom Veću u Ujedinjenim nacijama. Tako da IFIMES deluje i ima svoje članove u svim državama Balkana, Bliskog istoka i ključnim državama u međunarodnim odnosima, a pre svega — u državama stalnim članicama Saveta Bezbednosti UN, kao i u drugim uticajnim državama koje su uticajne u regijama i Balkana i Bliskog istoka“.
Šta rade potpisnici „Apela 88“
Što se tiče činjenice da su neki od njihovih članova, kao što je Stipe Mesić, potpisali peticiju „Apel 88“, naš sagovornik kaže:
„Potpisivanje takvih peticija stvar je slobodne volje. Ljudi koji potpisuju peticije zvanično ne predstavljaju naš Institut, to jest, zna se ko zvanično može da nas predstavlja“.
Politikolog Dragomir Anđelković ne spori mogućnost da Đukanović ima plan o nekom unijatskom procesu u Crnoj Gori, ali ne veruje da bi Vatikan tako nešto prihvatio.
„Vatikanu je cilj da sa pravoslavnom crkvom prevazilazi probleme, a ne da pravi nove. Tako da se tu možda radi o želji Đukanovića da napravi bilo šta da bi učvrstio svoju vlast, ali realizacija tako nečega je nemoguća. Prvo što pravoslavni narod Crne Gore to ne bi prihvatio, a drugo — to ne bi prihvatio ni Vatikan“, ističe on.
U analizi IFIMESA koja se zove „Crna Gora 2020: Da li će ’crnogorska pravoslavna crkva‘ postati unijatska crkva?“ navodi se da su se ulaskom Crne Gore u NATO stekli uslovi da se usvoji Zakon o slobodi veroispovesti, a Podgorica se sada ponaša kao i druge države Zapadne Evrope, jer je, na primer, i Italija na sličan način rešila pitanje Katoličke crkve, a jednim delom i Hrvatska.