Za Pilsela je ključno da Đukanović to radi da bi mobilisao svoje biračko telo, jačao svoju poziciju (ugroženu strahovitom korupcijom) i obezbedio što bolji plasman na predstojećim parlamentarnim izborima, preneo je Tanjug.
„Meni se ovo čini ključnim: očigledno je da je Milo Đukanović i ovoga puta filigranski procenio kada treba da usvoji zakon. Crnogorski predsednik Zakonom izaziva nove duboke podele u Crnoj Gori i igra na kartu nacionalističkih sukoba ne bi li mobilisao svoje biračko telo, jačao svoju poziciju (ugroženu strahovitom korupcijom) i obezbedio što bolji plasman na parlamentarnim izborima“, kaže Pilsel za „P portal“, veb-stranicu Srpskog privrednog društva u Hrvatskoj.
Pilsel ističe da Đukanović zapravo ne shvata da Sveta stolica gaji ozbiljne odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a posebno sa carigradskom patrijaršijom, i da je patrijarh Vartolomej jasno rekao da neće priznati, kako kaže, „družinu raščinjenog i ekskomuniciranog Dedeića, glavara tzv. Crnogorske pravoslavne crkve“.
Hrvatski teolog, novinar i publicista ističe da usvojeni crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti ima diskriminatorski karakter, neustavan je, narušava pojedinačna i kolektivna prava, kako Srpske pravoslavne crkve tako i građana Crne Gore.
„Kao takav, ovaj čin manipulacije religijskim osećanjima ima ogroman destabilizacioni potencijal, naročito u etnički mešovitim sredinama, kakve su gotovo sve države na Balkanu. Stoga smatram da ovaj presedan, potencijalno primenjiv i u drugim državama, preti da postane stalni izvor tenzija i konflikata (isti crnogorski scenario preti i SPC na Kosovu)“, naveo je Pilsel.
U tekstu za „P portal“, Pilsel ističe da je analizirao pomenuti zakon koji, prema njegovim rečima, defakto i de jure kreira pravni okvir za nacionalizaciju imovine (tradicionalnih) verskih zajednica, koja je nastala zajedničkim ulaganjem građana Crne Gore, pre 1. decembra 1918. godine.
A način na koji su ove odredbe formulisane, kaže Pilsel, ukazuje na nameru da se one diskriminatorno primene pre svega na imovinu Srpske pravoslavne crkve.
„Usvojenim zakonom se direktno zadire u pravo svojine, koje je zagarantovano Ustavom Crne Gore, kao i brojnim međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je Crna Gora potpisala ili kojima je pristupila, uključujući i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (Član 1 Protokola 1) i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji“, navodi on.
Odredbe Zakona koje se tiču svojine nad imovinom, tumači se, „u suprotnosti su sa tumačenjima i stavovima Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa slučajevima koji su se ticali imovine koja je nastala pre formiranja savremenih država“.
„Osim toga, Zakon ignoriše (ili u najmanju ruku ne konstatuje) druga prava, kao što je pravo održanja, koje su verske zajednice stekle višedecenijskim ili viševekovnim korišćenjem imovine“, naveo je Pilsel.